Када погибе папа Стефан (в. 2. август), на његово место би постављен Сикст свети, који беше родом Атињанин, испрва философ а потом хришћанин. У то време епископи римски гинули су један за другим тако, да постати епископом у Риму значило је што и бити изведен на смрт. Цар Декије беше решен, да уништи хришћанство и папа Сикст убрзо би изведен на суд са два своја ђакона, Феликисимом и Агапитом. Када их поведоше у тамницу, рече Лаврентије папи: „Куда идеш, оче, без сина? куда, архијереју, без архиђакона твога?” Папа га утеши прорекавши му, да ће и он још веће муке за Христа поднети и ускоро за њим поћи. И заиста, чим посекоше Сикста и она два његова ђакона, Лаврентије би ухваћен. Претходно он беше привео у ред све своје и црквене ствари. Као ризничар и економ црквени, он пренесе све црквене драгоцености у дом неке удове, Кириакије. Том приликом он исцели Кириакију од тешке главобоље додиром руку, а слепцу Крискентиону поврати вид. Бачен у тамницу Лаврентије и тамо исцели од слепила неког дугогодишњег сужња Лукилија, и крсти га потом. Видећи то, крсти се и тамничар Иполит, који после пострада за Христа (в. 13. август). Како се Лаврентије не хте одрећи Христа, него, шта-више, саветоваше цара Декија, да се он одрекне лажних богова, то би бијен камењем по лицу, и по целом телу скорпионом, тј. синџиром са оштрим зупцима. Неки војник Роман, присутан мучењу, поверова у Христа, и би одмах посечен. Најзад метнуше Лаврентија нага на гвоздену лесу, и подложише огањ. Пекући се на огњу свети Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Када предаде своју чисту и јуначку душу Богу, тело његово узе ноћу Иполит и однесе најпре у дом Кириакије, а после у једну пећину, где га чесно сахрани. Пострада свети Лаврентије са осталима 258. године.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 23.08.2022. Зачало 95.
На северним падинама Козаре, у долини реке Моштанице, сместила се велика српска светиња – Манастир Моштаница. Посвећен Светом Архангелу Михаилу, кроз историју је био не само духовна, већ и историјска колевка српског народа Моштаничког Поткозарја.
Све се у овом нашем времену чини како би се народ успавао. Међутим, онај ко хоће да остане будан, тај се и труди да тако буде. У томе му могу помоћи чак и ситнице које не промичу његовој осетљивости. Другима, пак, ни ратови ни земљотреси не могу бити довољни за духовно буђење.
Да ли тамјан, како неки тврде, има својства која би нас могла заштити од короне или било којег другог вируса? Свети Серафим Саровски каже: “Сваки дан провјетравај своју кућу и сваки дан је кади и пали кандило у њој”. Из простог разлога што дом који је освештан, а у коме породица живи у љубави, хришћанским врлинама и смирењу, који се свакодневно кади тамјаном у име Господње, неразрушиви је бедем за све демонске насртаје и сигурно породично пристаниште.
Ученик светог Александра Свирског и оснивач Успенског манастира на реци Ореџи. Свете мошти његове почивају у цркви његовог манастира.
Ученик светог Пахомија Великог; подвизавао се у четвртом столећу у Египту; упокојио се на молитви.
Видети о њима под данашњим даном: Спомен светих мученика Јулијана, Маркијана и осталих.
Пострадаше у одбрани икона од опакога цара Лава Исавријанина, 716. године, и венчаше се са славом неувелом.
Грађанин александријски. Изведен пред књаза незнабожачког он слободно изјави веру своју и би мучен, бијен и струган, но Христа се не хте одрећи. Најзад бачен у огањ, исред кога он говораше народу: браћо моја возљубљена, не робујте телу, него се брините више о души, која вам је од Бога дата, и сродна је Богу и божанским силама. И тако поучавајући народ и горећи у огњу, предаде душу своју свету Богу.
Родом из Витлејема, од племена Јудина. Учио се код светог Симеона Богопримца у Јерусалиму. Када Господ изађе на проповед о царству Божјем, тада се и Матија придружи онима, који љубљаху Господа, јер Га и сам он свим срцем љубљаше, с насладом речи Његове слушаше и дела Његова гледаше. У почетку беше Матија прибројан у Седамдесет мањих ученика Христових, но по Васкрсењу Господа, пошто место Јуде издајника би упражњено, апостоли коцком изабраше овога Матију на место Јудино за једнога од Дванаест великих апостола (Дап 1, 23). Примивши Духа Светога о Педесетници Матија пође на проповед Јеванђеља, и проповедаше најпре у Јудеји, потом у Етиопији, где велике муке претрпе Христа ради. Држи се, да је проповедао и по Македонији, где га хтедоше ослепити, но он поста невидљив за своје мучитеље, и тако избеже опасност. Будући у тамници, Господ му се јави, и укрепи га, и ослободи. Најзад се поново врати на посао у Јудеју. Ту буде оптужен и на суд изведен пред првосвештеника Анана, пред којим он неустрашиво сведочаше о Христу. Анан, онај исти Анан који пре тога уби Апостола Јакова, осуди и Матију на смрт. Тада изведоше светог Матију и убише камењем, а потом секиром одсекоше му главу (ово беше римски начин убијања осуђених, а лицемери Јевреји применише тај начин над мртвим човеком, да би показали Римљанима, као да је убијени био и противник римски). Тако сконча овај велики апостол Христов и усели се у радост вечну Господа свога.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 22.08.2022. Зачало 94.
Недовољно вољеном обично себе сматрају деца која нису добила довољно родитељске љубави, мајчинске нежности, домаће топлине, као и она која су углавном васпитана ван породице. Уопште није обавезно да су то деца из растурених породица, интерната или домова за незбринуту децу. Ма како то жалосно звучало, али и у целовитим, материјално обезбеђеним породицама, деца врло често бивају недовољно вољена. Зашто?
"Иверска икона Богородице" је једна од најстаријих и најпоштованијих. Чуда која се догађају пред овом иконом позната су од давнина и приче о њима преносе с генерације на генерацију. Ово је сведочанство о једном од њих.
Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. Године у селу Кушићи надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората. Један из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Момпељео. Радио је као службеник у дипломатији краљевине Југославије у Француској.
Овај спомен забележен је у рукопису Г 74 Велике Лавре на Светој Гори, где се на листу 100 налазе и 5 стихира Св. Јована Дамаскина посвећених овом празнику.
Подвизавао се у Кијево-Печерској обитељи заједно са преподобним Алипијем[13]. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.