-235x300.jpg)
Свети свештеномученик Астије, епископ дирахијски (драчки)
Пострадао као епископ Драчки (у Албанији) за време цара Трајана (98-117 г.) и намесника Агриколе.
Света мученица Лукија
У Кампанији зароби је варварски цар Авције. Хтеде се с њом саживети, но она се успротиви. Цар је остави на миру, да се подвизава. Она обрати и цара у веру, пошто кроз њену молитву цар задоби победу у рату. Најзад заједно с царем пострада за Христа у Риму око 300. године.
Обретеније моштију свете Јулијаније, девице
Ћерка књаза Олшанскога. Јулијанија је умрла око 1540. године као девица од шеснаест година. На двесто година после њене смрти копачи новога гроба украј велике цркве у Кијевској лаври наиђу на мошти ове свете девице, потпуно целе и нетљене, као да је тек заспала. Од моштију догоде се многа чудеса, а и сама Јулијанија јавља се више пута појединим лицима. Једно такво виђење имао је и знаменити Петар Могила.
Свети мученици Марин и Марта, са синовима Авдифаксом и Авакумом, свештеником Валентином, Кирином, Астеријем и многим другим.
Сви пострадаше у време цара Клаудија Флавија у Риму, 269. године. Марин и Марта беху богати људи из Персије; па продадоше све своје имање у Персији и са синовима својим дођоше у Рим, да се поклоне моштима светих апостола и осталих мученика. Када их цар упита, зашто дођоше из такве даљине, оставивши своје домаће богове, да траже у Риму мртве људе, они одговорише: „Ми смо слуге Христове, и дођосмо да се поклонимо светим апостолима, чије бесмртне душе живе с Богом, да би они били наши молитвеници пред Христом Богом нашим”. Кирин беше бачен у Тибар, одакле његово тело извукоше Марин и Марта, и чесно сахранише. Валентин свештеник би предан неком војводи Астерију, да би га овај усаветовао да се одрече Христа. Но Валентин молитвом исцели Астеријеву ћерку, која две године беше слепа, и крсти по том Астерија и сав дом његов. Сви они на разне начине примише муке и смрт за Христа Господа, који их прими у бесмртно царство своје, да се вечно радују.
Свети преподобни Сисоје Велики
Мисирац родом и ученик светог Антонија. По смрти великог учитеља свога свети Сисоје настани се на пустињској гори, званој Антонијева, на којој се и Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима над самим собом толико укроти себе, да беше кротак и незлобив као јагње. Зато му Бог даде велику благодат, да могаше исцељивати болеснике, изгонити нечисте духове, и мртве васкрсавати. Шездесет година подвизаваше се Сисоје у пустињи, и беше као извор живе мудрости за све монахе и мирјане који долажаху њему за савет. Пред смрт засија му се лице као сунце. Монаси стајаху око њега и дивљаху се тој појави. А када светитељ испусти своју душу, сва одаја испуни се дивним благоухањем. Упокојио се у дубокој старости, 492. године. Свети Сисоје учио је монахе: „Ма какво искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. Ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по Промислу Божјем”. Монах питао Сисоја: „Како ћу угодити Богу и спасти се?” Светитељ одговори: „Ако желиш угодити Богу, иступи из света, одели се од земље, остави твар, приступи ка Творцу, сједини се с Богом молитвом и плачем, и наћи ћеш покој у овом веку и у оном”. Монах питао Сисоја: „Како достићи смерност?” Светитељ одговори: „Када се неко извежба да признаје свакога човека бољим од себе, тиме задобија смерност”. Амон се жалио Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Светитељ му одговори: „То није нужно. Нужно је задобити чистоту ума и говорити из те чистоте положивши наду на Бога”.
Јеванђеље дана за 19.07.2022.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 19.07.2022. Зачало 52.
Последња црта
Смрт је тренутак последњег најозбиљнијег испитивања: с чим човек који умире одлази у други свет: са страхом или с радошћу, с роптањем или са захвалношћу, с молитвом или проклињући? Смирење пред вољом Божијом, благодарење за све – и за болест, и за смрт која се ближи – заједно с покајањем, могу да спасу и онога ко није живео најисправније. А роптање против Бога и проклињање сопствене судбине сами по себи могу да погубе душу...
Привремено и вечно
Основа грађанске и друштвене слободе налази се у вери хришћанској, у високом предодређењу човека да постане син Божији и бесмртна твар преображена у Богу. Вера хришћанска, која осветљава разлику између привременог и вечног, уједно представља и корен храбрости која је хришћане држала усправно и пред суровостима и смртним опасностима.
Зашто сте страшљиви, маловерни?
Свет у коме живимо данас гори од ватре мржње, бола и патње. Чини нам се да Бог не примећује шта се дешава на Земљи. Али, када бисмо довољно вере, схватили бисмо да нам је Бог сада близу као никада раније. Зато, не заборавимо Христов прекор апостолима за време буре на мору: "Зашто сте страшљиви, маловерни?"
Свети преподобни Атанасије пустињак
Преподобни Атанасије, називан Гвоздена палица, био ученик светог Сергија Радонежског, и са његовим благословом удаљио се у Новгородску губернију. Тамо заједно са преподобним Теодосијем основао Череповецки Воскресенски манастер. Упокојио се преподобни око 1392 године. Свете мошти његове покоје се у њиме основаној обитељи.
Проналазак моштију светог Сергија Радонежског
Мошти овог светог оца и чудотворца сверуског нађене су нетљене 1423. године, за време великог кнеза Јурија Димитријевича. Опширније о Св. Сергију видети под 25. септембром, кад се слави његов свети спомен.
Свети преподобни Лампад
Заволевши Христа од детињства жарком љубављу, Лампад се удаљи у пустињу близу Иринопоља, где се предаде подвигу. Пошто савлада све страсти и жеље телесне, душа његова би обасјана небеском светлошћу и неисказаним миром не од овога света. Чудотворац био и за живота и по смрти. Подвизавао се вероватно у V веку.
Свети преподобни мученик Кипријан Нови
Рођен у селу Клицосу у Епиру. По смрти својих добрих родитеља оде Кипријан у Свету Гору, тамо се замонаши и преда подвигу у једној келији близу Котломушког манастира. Налагао је на себе труд на труд, и подвиг на подвиг, док не постаде знаменит и поштован у свој Светој Гори. Но он не беше собом задовољан. Мучила га је помисао, да се он не може иначе спасити осим кроз мучеништво за Христа. Остави, дакле, Свету Гору, дође у Солун, изађе пред пашу солунског и позва овога, да одбаци лажну веру Мухамедову и да прими истиниту веру Христову. Паша нареди, те га избише и истераше напоље. Незадовољан тако малим страдањем за Христа Кипријан оде у Цариград, написа једну хартију великом везиру, у којој изложи лажност Мухамеда и истинитост Христа Господа. Разљућен везир посла га шеик-ул-исламу, а овај пошто чу све што Кипријан имаде да каже, нареди да му главу одрубе. Радостан би Кипријан преко мере, и иђаше на губилиште као на свадбу. И тако пострада за Христа овај Божји човек 5. јула 1679. године и оствари своју жарку жељу.
Свети преподобни Атанасије Атонски
Рођен у Трапезунту од родитеља богобојажљивих. Рано остао сирочетом, но Промислом Божјим неки војвода узе га, доведе у Цариград и даде га тамо на науке. Због кротости и смерности своје био љубимац свих својих вршњака. При дечјим играма деца су бирала овога за цара, онога за војводу, а Атанасија за - игумана. Као неко предсказање! Свршивши школе, Атанасије (до пострижења Аврамије) удаљи се у пустињу Малеинску, близу Свете Горе, где се подвизаваше као ученик чувеног тада Михаила Малеина. Желећи још тешњег подвига, он се пресели у Свету Гору на безмолвије. Но око њега се почну скупљати многи желатељи подвижничког живота, те он би приморан да зида своју славну Лавру. У томе му обилно помагаху цареви византијски. Најпре Никифор Фока, који је и сам намеравао повући се и замонашити се, а по том Јован Цимисхије. Многобројна искушења наваљивала су на Атанасија и од демона и од људи, но он је као храбри војник Христов све одолевао и побеђивао својом безмерном кротошћу и непрекидном молитвом Богу живоме. Пун благодати Божје, он се удостојио видети Пресвету Богородицу, која чудотворно изведе воду из стене и обећа му бити заувек икономиса (игуманија) манастира. У раду и у молитви Атанасије је претходио братији својој, и све их је волео љубављу духовног оца и пастира. Смрт му је дошла изненадно. Једном се он подигао са шесторицом монаха над једну новосаграђену припрату цркве, да прегледа зид, који тада зидаху, но зид се провали и њих све затрпа. Тако сконча овај велики светилник монаштва 980. године. После смрти он се више пута јављао својој сабраћи, било да утеши или накара.
Јеванђеље дана за 18.07.2022.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 18.07.2022. Зачало 51.
Прича о опроштају
Људи посебног богоугодног, чистог и молитвеног живота, светитељског, блиски су са свима и разумеју сва Божја створења – и људе и животиње и биљке. Ова прича о светом Ави Јустину записана је према речима епископа Атанасија Јевтића.
Свештеномученик Георгије - Ђорђе Богић, парох нашички
Ђорђе је рођен 6. фебруара 1911. године у Пакрацу. Нижу гимназију завршио је у Новој Градишки, а богословију у Сарајеву. Рукоположен је 25. маја 1934. године у Пакрацу. Службовао је у парохијама у Мајару и Болмачама, одакле је 1940. године премештен у Нашице где га је затекао Други светски рат. Његово страдање забележено је у делу Виктора Новака Магнум цримен...
Свети свештеномученик Сава Трлајић епископ Горњокарловачки
Епископ горњокарловачки Сава Трлајић је рођен 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар. Основну школу је завршио у Молу, а велику класичну гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет је завршио у Београду, а правосудни испит је на положио на Правном факултету у Загребу. Ђаконски чин је примио на Богојављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године...
Свети Михаило Хонијат, архиепископ атински
Према једном Ватопедском кодексу спомен се његов врши данас заједно са Св. Андрејем Критским