Рођена у Солуну од родитеља угледних и богатих, и васпитана у вери Христовој. Оста рано сироче, и сва се предаде богомислију и молитви у дому своме. Одушевљена љубављу Христовом често говораше: „О лажни животе младих, јер или саблажњаваш, или се саблажњаваш. Боља је старост, но, ах, туга ме обузима због дужине времена, која ме дели од небесних”. Потом продаде све своје имање и раздаде нишчим, а сама живљаше од труда руку својих. Држаше строги пост, спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на молитви. Када би је сан савлађивао, она говораше себи: „Опасно је спавати када непријатељ мој бди”. У то време издаде опаки цар Максимијан проглас, да свак може убити хришћанина где види и сретне, без суда и осуде. Једном изађе ова света девојка на улицу, да иде у цркву. Тог дана беше незнабожачки празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу, па јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му: „Слушкиња сам Христова, и идем у цркву”. Када јој дрски војник приђе ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света девица 298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 12.01.2022. Зачало 36.
Није нимало случајно то што Библија почиње причом о стварању света, о изградњи Васељене. Господ је због нечега одлучио да нам открије ову тајну, да нам каже нешто о томе шта се дешавало у свету кад у њему није било човека. Хајде да покушамо да видимо шта је то.
Ви што познасте љубав јачу од смрти, што проповедасте да је љубав тајанственија од тела и вечнија од звезда на небу, што имате већу част од ангела јер ангели посташе ангелима без муке и мучеништва, вама се молимо и поклонимо, молите се Богу за нас.
У селу Липље код Теслића загрљена високим липама уздиже се средњовјековна немањићка задужбина - манастир Липље. Како је манастир смјештен под брдом Осоја, историја га памти и по називу Осојница, што је често доводило у забуну да су Осојница и Осовица један манастир, а не два, како је у скоријој прошлости откривено. Mанастир датира из периода владавине краља Драгутина Немањића, што се поткријепљује археолошким истраживањима и сличним грађевинским и архитектонским рјешењем са другим задужбинама светог краља, у монаштву познатог по имену Теоктист.
ХРИШЋАНИ који скончаше од глади, од жеђи, од мача, од мраза. Сабор њихов вршио се у храму Пресвете Богородице у Халкопратијама, у Цариграду, где је лежао кивот са појасом Пречисте Владичице.
САВРЕМЕНИК великог патријарха светог Фотија; делио са њим животне недаће. Познат као писац канона и тропара. Упокојио се у деветом веку.
ОВАЈ Божји човек био ученик преподобног Пахомија Великог. Упокојио се у миру.
ПРЕПОДОБНИ отац наш Венијамин подвизавао се на Нитријској гори у Егииту. Упокојио се 392. године.
Преподобни отац наш Тадеј беше најпре роб. А кад би ослобођен ропства, он ступи у Студитски манастир, и постаде ученик светог Теодора Студита Исповедника. Замонашен, он вођаше врло богоугодан живот: његови постови и бдења беху строги и многи; послушност неизмерна; уздржање превелико; ништа није имао осим одеће на себи. Зато беше и вољен и уважаван од свију.
Кијевопечерски монаси. Свети Марко имаше толику благодат, да мртвима заповедаше и они га слушаху. „Почекај, брате, до сутра јер ти гроб још није готов,” поручи Марко да се каже једном умрлом монаху, који беше већ и окупан и опојан. И монах отвори очи и би жив до другог дана. Теофил плакао непрестано за грехе своје. Сузе своје пролевао је над једним судом. Пред смрт јави му се ангел и показа му један већи суд, испуњен сузама. То беху сузе Теофилове, које падоше на земљу или бише утрте руком или се на лицу осушише. Тако се на небу знају и чувају све сузе наше, као и све муке, трудови и уздаси ради спасења. Упокојише се ове свете слуге Божје у XI веку и пређоше у Царство Христово.
Игуман обитељи „Неусипајушчих” у Цариграду. Прозорљивац, исцелитељ и чудотворац велики. С ангелима разговарао, демоне лако побеђивао и одгонио. По смрти јавио се сабрату светоме Лукијану и рекао му, да је умолио Бога, да и њега ускоро узме у Царство небеско. Овај свети и славни муж упокојио се 486. године.
Како се мудраци источни не вратише из Витлејема у Јерусалим, да јаве Ироду о новорођеном Цару, него по заповести ангела другим путем одоше у домовину своју, разјари се Ирод као звер љути и нареди, да се побију сва деца од две године и испод две године у Витлејему и по свој околини витлејемској. Та страшна заповест царева би извршена дословце. Војници његови једну децу мачем посекоше, другу о камен разбише, трећу ногама згњечише, четврту рукама удавише. И диже се плач и јаук матера до небеса: „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахила оплакује децу своју, и неће да се утјеши, јер их нема”, као што је и пророковано (Јер 31, 15; Мт 2, 18). Овај злочин над многом невином децом изврши се годину дана по рођењу Христовом 29. децембра. За то време Ирод трагаше, не би ли пронашао божанског Младенца. Искаше од Захарије сина му Јована, наравно да би га убио, пошто мишљаше да је Јован тај нови Цар. Па како Захарија не даде Јована, то по наредби Иродовој сам Захарија би убијен у храму. Био би убијен и свети Симеон Богопримац, да се ускоро по Сретењу не представи Богу. Побивши децу витлејемску, Ирод се тада окоми на старешине јеврејске, који му толковаху, где се има Месија родити. Тако уби Иркана првосвештеника и седамдесет стараца из Синедриона. Тако зло скончаше они који се саглашаваху с Иродом, да новога Цара Младенца треба убити. Потом уби свога брата и сестру и жену и три своја сина. Најзад постиже и њега казна Божја: поче се сав трести, ноге му отекоше, доњи део тела му се загноји, и из гноја црви потекоше, нос му се затвори, и смрад неподносиви распростираше се из њега. Пред сам издисај сети се, па да се они не би обрадовали смрти његовој, нареди да их све побију. Тако изврже своју нечовечну душу овај грозни владар и предаде је ђаволу у вечиту својину.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 11.01.2022. Зачало 34.
Као што је дисање потреба, тако је и молба за нечим потреба. Недопустиво је да молитвом нешто не затражиш. Јер као што треба да дишемо да би живели, тако нам је потребна и Божија помоћ коју, само ако то желимо, можемо лако да добијемо.
Живимо у времену у којем егзистенцијалне напетости стварају све већи раскорак душевних сила у човековој личности. Људи су збуњени и распети између онога што им се нуди и онога што би желели. Све је више људи са психичким проблемима. Где их решавати?
СВЕТИ Гликерије презвитер пострада за Господа у огњу спаљен.
РОДОМ из Тарса Киликијског; савременик преподобног Јована Мосха; у миру скончао.