Свети мученици Аникита и Фотије
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Па када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред њим свети Аникита, један од градоначалника, и дерзновено исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега. У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи удеса и трпљења Никитина, пољуби Никиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!” Цар нареди, да га одмах мачем посеку. Но џелат, дигнувши руку на Фотија светог, сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише у огањ. Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305. године. Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Оговарање
Оговарање је страст која живи у људима и, прирастајући нашим душама, више разједа наше срце него рђа гвожђе јесте оговарање
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 24. Август
Мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела - мјесто љепоте огорјелина (Иса. 3, 24). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Од подвига до клика: како се ослободити дигиталних окова
Да ли ми владамо телефоном, или он влада нама? У свету где дигиталне поруке и бескрајне информације привлаче пажњу, мислимо да носимо свет, а заправо губимо себе – и оне око нас. Само када саберемо и очистимо своју душу, наше присуство постаје истинска сила која обнавља и нас и ближње које смо изгубили у виртуелном свету.
Јеванђеље дана за 24.08.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 24.08.2025. Зачало 77.
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе'
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе' то јест Милостиве.
Свети новомученик Анастасије Панерис и Димитрије Бејазис
Свети новомученици Христови Анастасије (Панерис) и Димитрије (Бејазис) бише родом са острва Митилине (Лезвос): Анастасије из места Асоматон, а Димитрије из Агиаса. Били су блиски по вери и занату (а можда и по телесном сродству). Плетући корпе и котарице они од тога живљаху, а уз то неуморно проповедаху Еванђеље Христово својој поробљеној браћи Хришћанима. Због тога их Турци затворише у тамницу, затим дуго мучише и најзад поубијаше за веру Христову, 11 августа 1816 (или 1819) године у месту Касамба на Митилини. Анастасије пострада у 20, а Димитрије у 18 години живота. Ту у родном месту Димитријевом Агиасу подигнут им је величанствени храм.
Свети преподобни Пасарион
Оснивач једног од Јерусалимских манастира; хороепископ у Палестини и наставник преподобног Јевтимија Великог; подвизавао се у првој половини петога столећа.
-220x300.jpg)
Свети мученици Неофит, Зинон, Марко, Макарије и Гај (Гајин)
Ови свети мученици скончаше у огњу за своју веру у Христа Господа.
Свети преподобни Василије и Теодор Печерски
Оба скончали од насиља среброљубивог кнеза Истислава 1098. године. Житије светог Теодора нарочито је поучно за среброљубиве. Теодор беше врло богат, па раздаде сиротињи богатство своје и замонаши се. Потом се покаја и зажали за богатством, и би много кушан од злог духа среброљубља, од кога га ослободи свети Василије.
Свети Нифонт, патријарх цариградски
Родом из Грчке. У младости постао инок и подвизавао се најпре ван Свете Горе, а потом у Светој Гори, у разним манастирима, задржавши се најдуже у Ватопеду и Дионисијату. Љубљен беше од свих Светогораца, како због ретке мудрости, тако и због необичне кротости. Без своје воље постао епископом солунским. Но после две године оде послом у Цариград и тамо га изберу на упражњен престо патријаршијски. Прогнан султаном у Једрене, где је живео као изгнаник. Влашки кнез Радул измоли га од султана и постави за архиепископа влашког. Због преступа Радуловог Нифонт напусти Влашку и оде у Свету Гору, у обитељ Дионисијат, где се подвизаваше до деведесете године своје, када се пресели у царство Божје, 1460. године. Он је саставио &&разрешну молитву,&& која се чита на опелу.
Света мученица Сузана, девица, и други с њом
Ћерка римског презвитера Гавинија, а синовица папе Гаја. Гај и Гавиније беху од царскога рода, и сродници тадашњег цара Диоклецијана. Овај цар имаше неког усиновљеника Максимијана Галерија, кога хтеде оженити Сузаном. Но Сузана беше сва предана Христу Господу и не хте уопште чути за брак, а нарочито не за брак са некрштеним човеком. Оне, који је просише за царева сина, великаше Клаудија и Максима, Сузана обрати у веру хришћанску са целим домом њиховим. Разјарен због овога, цар нареди, те џелати одведоше Клаудија и Максима, с њиховим породицама, у Остију, где их на огњу сагореше, и пепео њихов бацише у море. Сузана пак би мачем посечена у кући Гавинијевој. Царева жена, Сирена, потајна хришћанка, ноћу узе мученичко тело Сузанино и чесно га сахрани. А папа Гај учини ону кућу, где погибе Сузана, црквом и служаше службе у њој. Ускоро после страдања ове невесте Христове, пострада и њен отац Гавиније и стриц папа Гај. Сви чесно пострадаше за Господа и примише венац славе у 295. и 296. години.
Свети мученик Евпл
Ђакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан посла у Сицилију некога војводу Пентагура, да уништи хришћане, ако их тамо нађе. Пентагур не нађе ниједног хришћанина, јер оно мало што их беше, кријаху се од гонитеља и не објављиваху себе. Тада неко оптужи Евпла светога, како иде с неком књигом код тајних хришћана, и чита им ту књигу. Та књига беше свето Јеванђеље. Пошто га изведоше на суд за мало време, обесише му ону књигу о врат и одведоше у тамницу. После седам дана тамновања и гладовања би предат на мучење. Када га бијаху гвозденим моткама, Евпл ругајући се рече судији мучитељу: „Безумниче, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге, љуће, јер су ове као играчка”. Најзад изведоше мученика Христова на губилиште. Тада свети Евпл отвори свето Јеванђеље и читаше из њега народу дуго. Многи се обратише у веру Христову, а свети Евпл би посечен 304. године и пресели се у Царство небеско. Чудотворне му мошти леже у једном селу близу Неапоља званом Вицо делла Батониа.
Зашто деца испаштају због грехова родитеља?
„Оци једоше грожђа киселога, а деци зуби трну!“ Ова библијска правда прати човека од Адама и Еве до данашњег дана, сведочећи страшну истину да родитељски греси и безакоње скоро увек последице остављају на њиховој деци...
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 23. Август
Народу мојему чине силу дјеца, и жене су им господари (Иса. 3, 12). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Не говори много
Нека ваш саговорник осети да се сусрео са спокојним човеком, зато делујте на њега својом добронамерношћу и молитвом...
Духови и лутајуће душе
Положај душа упокојених, њихово кретање по исходу из тела као и каснији статус, теме су које су људе заокупљале од искони. Много је различитих тумачења изношено кроз историју човечанства али је за нас, православне хришћане, истина оно што је нам је Христос открио у јеванђељским казивањима. Истина, Он је саопштавао кроз приче, али су Његови апостоли, пре свих апостол Павле, и касније свети Оци Цркве, тумачили и објављивали истине које су кроз Његова уста силазила на род људски.
Јеванђеље дана за 23.08.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 23.08.2025. Зачало 78.
Свети преподобни Лаврентије Калужки, Христа ради сулуди
Блажени Лаврентије проходио подвиг јуродства = сулудости за кнезовања Симеона Јовановича Калужског. На чудесан начин блажени спасе живот кнеза при нападу Татара. Престави се блажени 1515 године. Свете мошти његове почивају у манастиру, названом по његовом имену Лаврентијевим, у близини града Калуге. На гробу блаженога бивала многа чудеса.
Светих шест мученика у Визији
Овој шесторици мученика размрскаше кости, и месо им на телу покидаше; и тако ови свети јунаци душе своје положише за веру своју у Господа Христа.