Свети блажени Василије јуродиви Московски
Отац му се зваше Јаков а мати Ана. У шеснаестој години својој предао се подвигу јуродства, и у том тешком подвигу издржао седамдесет два године. Живео свега осамдесет осам година. Ишао бос, гологлав, и у дроњама. Није имао никаква стална обиталишта. Исправљао је грешнике, укоревао велможе, прорицао истинито, имао виђење на даљину. Натрпевши се довољно од глади, од мраза, од увреда људских, Василије блажени предаде Богу своју свету душу. На погребу му био цар Иван с митрополитом. Сахрањен у храму московском Пресвете Богородице, назватом после по његовом имену.
Свети свештеномученик Стефан, папа римски, и други с њим
Био папа у Риму од 253-257. године. Борио се против јеретика Новатијана. Исцеливши Лукилу, ћерку трибуна Немезија, крсти обоје. Пострада у време Валеријана са дванаест својих клирика. Посечен за време литургисања.
Откриће и пренос моштију светог Стефана, архиђакона и првомученика
Када злобни Јевреји камењем убише светог Стефана, оставише тело његово да га пси изеду. Но друкчије хтеде Промисао Божја. Тело мучениково лежаше на отвореном месту под градом ноћ и два дана, а друге ноћи дође Гамалил, учитељ Павлов и потајни ученик Христов, узе тело, однесе га у Кафаргамалу на своје имање, и ту га чесно погребе у једној пећини. У исту пећину сахрани Гамалил и свога пријатеља Никодима, који плачући над гробом Стефановим умре. Ту сахрани Гамалил и свога крштенога сина Авива. И према своме завештању и сам Гамалил ту беше сахрањен. Од тога времена прошли су векови, и нико од живих није знао, где је сахрањено тело светога Стефана. Но 415. године, за време јерусалимског патријарха Јована, јави се Гамалил три пута у сну свештенику кафаргамалском Лукијану, и потанко му оприча све о сахрани свих поменутих указујући тачно место њихових заборављених гробова. Узбуђен од тога сна, Лукијан јави патријарху, и с благословом патријарховим оде с људима и откопа четири гроба. Гамалил му беше већ у сну рекао, које је чији гроб. Силни мирис благоухани испуни сву пећину од моштију светитељских. Тада мошти светог Стефана беху свечано пренете на Сион и ту чесно сахрањене, а мошти осталих изнесене на једно брдо више пећине, и ту у једној цркви положене. Многа исцељења болесника догодише се тога дана од моштију светог Стефана. Доцније те мошти беху пренете у Цариград. Тако Господ увенча многом славом онога који први за Његово име крв своју проли.
Пренос моштију светог првомученика и архиђакона Стефана
Откриће и пренос моштију светог Стефана, архиђакона и првомученика
Чувајте чистоту савести
Неопходно је чистоту и непорочну савест чувати, да се враг, макар и најмањи, не саживи са нама...
Светлост која побеђује страх: празник Часнога Крста
Часни Крст Христов није затворен у храму – он припада целом граду, целом народу, целом свету. Изношење Крста пада на први дан Успенског поста и представља древни обред који носи чудо светлости, симбол победе вере и духовне снаге. Празник подсећа на значај благослова у свакодневном животу и ставља Крст као путоказ ка смирењу, утехи и заједништву.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 14. Август
Виђење Исаије сина Амосова (Иса. 1, 1) Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Прави Србин
Да ли је Христос за мене све и сва у овоме свету, или се ја полако одвајам од Њега и бежим од Њега...
Јеванђеље дана за 14.08.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 14.08.2025. Зачало 60.
Свети мученик Папа Нови
Завезан у врећу и стављен у котарицу, па бачен у море; и тако пострадао за Господа.
Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима
Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.
Свети Тимотеј чудотворац, епископ прикониски
Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.
Свети мученик Елеазар
Главу му запалили огњем; и тако свети Елеазар пострадао за Госпда.
Светих девет мученика
Њихова су имена Леонтије, Атије, Александар, Киндеј, Минситеј, Кириак, Минеон, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља, а остали земљорадници. Због дерзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина, беху љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској, и посташе наследници Царства Христова.
Изношење Часнога живототворног Крста
Овај празник установљен би договорно од Грка и Руса, у време цара грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то: Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с војскама крстови, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи, да се 1. августа износи крст из цркве Свете Софије, најпре у средину цркве а потом и на улице, ради поклоњења народа и ради спомена чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст, но прави Часни Крст, који се чувао у храму царског двора. Часни Крст је преношен из царског двора у Свету Софију 31. јула, а одатле после ношен по улицама ради освећења земље и ваздуха. Најзад 14. августа поново је враћан у храм царске палате.