Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 27.11.2021. Зачало 36.
Размисли па онда учини! Можда би ово била најједноставнија порука за свакога ко стоји пред избором чињења или нечињења. Да не бисмо зажалили и питали се: "Шта ми је ово требало" добро би било да човек то питање постави себи на време, са свом строгошћу и да одговори себи и својој савести без лукавства и малодушности.
Речи да је муж глава породице, многе савремене жене ће натерати у смех. У данашње време не може сваки муж да обезбеди жену и децу у потпуности. Данас у породичним односима није све баш тако једноставно као што је некада, у патријархално време, било.
На све начине треба да се трудиш да скриваш у себи ризницу дарова Божијих. У противном, изгубићеш их и нећеш их више наћи...
Рођен у Галати у Цариграду, и најпре се звао Дијаманди. У младости живео неморално, тако да се и потурчио. Тад наста горко кајање код њега, и он оде у Свету Гору, где се као монах строго подвизаваше дванаест година у Лаври светог Атанасија. Но жељан мучеништва, ради очишћења греха, он оде у Цариград и поче ићи по џамијама, крстити се и викати Турцима, како је њихова вера лажна, и како је Исус Христос Бог и Господ. Би посечен пред капијом Фанара 13. новембра 1681. године. Мошти му почивају на Халки у манастиру Свете Тројице.
Прва тројица, видевши једанпут како незнабошци о неком свом празнику клањају идолима са виком и игром, изађоше неустрашиво пред гомилу и почеше проповедати јединог Бога у Тројици. Началник Кесарије Палестинске, у којој се ово и догоди, Фирмилијан, толико се раздражи овим поступком тројице хришћана, да нареди одмах да им одсеку главе. Манета беше девица хришћанка. Она следоваше за мученицима, када их вођаху на губилиште. И она би ухваћена и после љутих истјазања на огњу спаљена. Пострадаше сви 308. године и преселише се у радост вечну Бога вечнога.
Патријарх цариградски. Рођен у Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија, патријарха антиохијског, а потом и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу &&О свештенству,&& и тада му се јавише свети апостоли Јован и Петар проричући му велику службу, велику благодат, али и велико страдање. Када је требало да буде посвећен за свештеника, јави се ангел Божји истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за пратријарха цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе - симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га двапут посла у изгнанство. У изгнанству проведе три године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. године у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише свети апостоли Јован и Петар, као и свети мученик Василиск (в. 22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму (в. 27. и 30. јануар; 20. новембар).
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 26.11.2021. Зачало 58.
Чуда која Отац наш небески чини спадају у најдивније пројаве Његове љубави према нама људима. Она су очигледан доказ Његове доброте и промишљања о људима која за циљ имају спасење душе а чини их или непосредно или посредством светих Његових угодника и светитеља. Међу светима Његовим најпознатији је свети Николај Чудотворац, један од најслављенијих светитеља у нашем српском роду.
Живимо у времену када су све изворне вредности добра и врлине извргнуте руглу а стандарди живљења преокренути наглавачке. Ипак, и поред све друштвене прихватљивости и легитимности зла и опачине, врлина и даље остаје темељна онтолошка вредност која одржава биће у постојању не само сада и овде већ и, још више, у вечности.
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Само нешто више од једног процента британске популације редовно иде у цркву, а политичари и јавне личности не желе не покрећу тему своје вере. „Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања" - мото је у тој земљи. Зашто Хришћанство изумире у Британији, открива руски сервис ББЦ.
ПОСЕЧЕН за исповедање вере у Христа 1726. године у Цариграду. Родом из Мале Азије из места Нигде. Турци га затворе из зависти, да би му узели имовину. Страдао на месту званом Кучук Карамани. (По некима посечен 1721. а на том месту сахрањене његове свете мошти 1726. г.).
Свети мученици ови пострадаше крајем трећег столећа, за царовања Максимијанова. Антоније беше старац, a ocтала тројица младићи. Као хришћани изведени на суд у Кесарији Палестинској, ухваћени од неког Мазе; пошто неустрашиво исповедише Христа истинитог Бога, бише обезглављени. Девојка пак Марата беше из града Скитопоља, у Сирији. Због вере у Христа би мучена, по граду гола вођена, па у огањ бачена, где и сконча. И тако сви добише венце мучеништва.
Родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење наједном се пресече. Свети Нил се подвизавао у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. в.
Био најпре префект у престоници, Цариграду. Као ожењен човек имао једног сина и једну ћерку. Видећи порочан живот престонички, он се договори са женом, да се удаље из света. Тако и учине. Жена са ћерком оде у неки женски манастир у Мисир, а Нил са сином Теодулом на гору Синајску. Пуних шездесет година подвизавао се свети Нил на Синају. Написао прекрасне књиге о духовном животу. Упокојио се мирно око 450. године у осамдесетој години живота земаљског и преселио се у блажени живот небески. Његова је света реч: „Телесне страсти воде своје порекло од телесних потреба; и против њих је нужна уздржљивост; а страсти душевне рађају се од потреба душевних, и против њих је нужна молитва”.