Свети преподобни Михаило
Синовац Св. Теодора, епископа Едеског (који се спомиње 9 јула). Као монах у лаври Св. Саве Освећеног, због чега се и зове Саваит, Богу угодио и мирно се преставио.
Свети Григорије, нови исповедник
У време борби са душегубном иконоборачком јересју прославио се добрим исповедништвом у правој вери. Био епископ у Паниду, или Панију у Тракији.
Свети преподобни Диоклеј
Преподобни отац наш Диоклеј изучи најпре светскс науке, граматику и философију, па затим у својој двадесет осмој години напусти свет и све у њему и постаде отшелник. Затворивши себе у једну пештеру живљаше у њој више од тридесет и пет година. Тада га посети писац Лавсаика, и видевши га, поразговара с њим. Преподобни Диоклеј учаше: Ум људски, ако само одступи од добре помисли, да ли ће се спасти или ће пропасти? - хотећи тиме да каже да, ако ум не мисли шта ће бити после смрти, одмах лако пада у рђаве жеље и помисли. Још говораше да рђава жеља чини човека неразумном животињом, а гнев га чини демоном. А када га писац Лавсаика запита: Како је, оче, могуће да људски ум стално борави у божанским мислима? - старац одговори: Како човек навикне, било са добрим било са рђавим помислима, онако и живи.
Свети преподобни Дије
Родом из Антиохије Сиријске, од хришћанских родитеља. У младости би настављен од богодухновених мужева монашком животу и подвигу. Пошто издржа дуготрајну и трудну борбу са ђаволом и похоти телесном, даде му се од Бога велики дар чудотворства. У молитвама својим најчешће се обраћаше Светој Тројици. Твораше чудеса велика и страшна силом молитве своје: тако учини те сух штап озелени, сух бунар напуни се водом, неверна човека умртви па опет васкрсе. После неког двократног виђења небесног напусти Антиохију и пресели се у Цариград, где у близини града настави свој подвиг. Слава о њему убрзо се распростре, тако да га и сам цар Теодосије Млађи посети, да прими савет од њега, а патријарх Атик приволи га те га рукоположи за презвитера. Поживевши многе године, он се приправи за смрт, причести се, поучи братију, леже у постељу и на очи свију беше мртав. Вест о његовој смрти привуче многи народ; дође и патријарх Атик, заједно с патријархом антиохијским Александром. Но када хтедоше да га погребу, он се наједанпут диже као разбудивши се од сна и рече: „Даровао ми Бог још петнаест година живота овога”. И поживе свети Дије тачно још петнаест година, и настави многе на пут спасења, многе исцели, многима поможе у разним бедама и невољама, па најзад предаде душу своју Господу, коме целога живота верно послужи. Упокоји се 430. године у дубокој старости.
Света преподобна Макрина
Најстарија сестра светог Василија Великог и светог Григорија Ниског. Као девица рано би обручена некоме младићу благородном. Но када њен обручник умре, Макрина се заветова никада не ступати у брак говорећи. „Није право да девојка, обручена једном веренику, иде за другога; по закону природном треба да буде једно супруженство као што је једно рођење и једна смрт”. Још правдаше она то вером у васкрсење сматрајући обрученика свога не мртвим но живим у Бога. „Грех је и срамота, вели, да супруга не сачува верности, када јој супруг оде у неку далеку страну”. Потом заједно са својом мајком Емилијом прими монаштво у неком девичком манастиру, где се подвизаваху са другим инокињама. Живљаху од труда руку својих посвећујући већи део времена богомислију, молитви и непрестаном уздизању ума свога к Богу. Временом сконча јој мајка, а затим и брат Василије. Деветог месеца по смрти Василијевој дође Григорије да обиђе своју сестру, но нађе је на самртној постељи. Пред саму смрт света Макрина уздиже молитву ка Господу: „Ти Господе, упокојаваш телеса наша сном смрти на неко време, па ћеш их опет пробудити последњом трубом. Прости мене и дај ми да кад се душа свуче од телесне одеће, предстане Теби непорочна и без греха и да буде као тамјан пред Тобом”. Потом направи руком крсни знак на челу, на очима, на лицу, на срцу и - издахну. Упокоји се у Господу 379. године.
Света царица Милица
Пореклом беше ова света царица Српска, у монаштву названа Евгенија и Ефросинија, од свете лозе Немањића. "Беше рода светла и славна и нарочита, од царског неког корена, племена Светог Симеона Немање, првога господина Србима".Беше ћерка чувеног војводе топличког и полимског Вратка, познатог у Српском народу под именом Југ-Богдан. Он беше пореклом од Вукана, најстаријег сина Светог Немање. Војвода Вратко беше не мали великаш на двору Српског цара Душана Силног (1331-1355 г.), и зато његова кћи Милица, која би рођена око 1335 године, стече у детињству своме најбоље хришћанско и царско васпитање. По природи сама беше благородна, честита и мудра, а у побожности предњачаше у роду своме. Као царева рођака, она често биваше на царском двору Душановом, и када одрасте сам је цар удаде за једног од својих витезова, за војводу Лазара Хребељановића, који касније постаде кнез и владалац Српски (1371-1389 г.). Са Лазаром се Милица беше најпре срела у крајевима свога оца, тамо где касније она подиже своју дивну задужбину манастир Љубостињу ("Љубвестан"). Од тада се њих двоје искрено заволеше и затим чесни брак склопише. У свом чесном и Богом заиста благословеном браку њих двоје једно друго потстицаху у врлинама и побожности, јер и Лазар не беше мање од ње побожна и богољубива духа, због чега и би удостојен од Бога светости и мученичког подвига и венца.
Свети Стефан Високи, деспот српски
Син светога кнеза Лазара српског и кнегиње Милице. Заштитник хришћанства на Балкану у најтежим данима. Оснивач красних задужбина Манасије и Каленића. После многих трудова и невоља скончао 19. јула 1427. године.
Свети преподобни Леонтије
Оснивач манастира Карихова у Новгородском округу. Упокојио се 18 јула 1429 године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.
Свети преподобни Онисофор
Из Цариграда; подвизавао се у једној пећини крај села Анарита близу Пафа на Кипру. Упокојио се у миру.
Свети мученик Маркел
Овај свети мученик би положен на ужарени гвоздени кревет, и тако сконча.
Свети преподобни Фотије
Овај свети дође са светим мучеником Константином и осталима из Палестине на Кипар (види 1 и 13 јули), и подвизаваше се у селу Апиену близу Ларнаке, где и данас постоји посвећени му храм.
Свети мученици Дасије и Марон
Ови свети мученици окончаше свој земаљски живот посечени мачем.
Свети мучени Атанасије
Пострадао у време безбожних царева Диоклецијана и Максимијана, у месту Клисмати близу Црвеног мора. За веру Христову страдајући чврсто до краја издржао, и душу своју у руке анђела предао.
Свети Стефан II, архиепископ цариградски, и Јован, митрополит халкидонски
Свети Стефан II беше патријарх Цариградски од 925 до 928 године, на који положај је дошао из Амасијске митрополије. Био врлински муж и посветио се. Мошти му почиваху у храму Св. Апостола у Цариграду. - Свети пак Јован беше митрополит Халкидонски у време иконоборства. По сведочанству Св. Теодора Студита он тада "доби светли венац исповедништва".
Свети мученик Јакинт
Овај свети мученик роди се од побожних родитеља, Теоклита и Теониле, у време када црквом у граду Амастриди, управљаше епископ Ираклије. Овај светитељ доби име Јакинт од анђела Божјег који се јавио. Када му би три године он васкрсе умрлог малишана призивањем имена Христова. Уколико свети Јакинт растијаше телом, утолико растијаше духовним растом врлине...
Свети преподобни Јован многострадални
Затворник у пештери светог Антонија Кијевског. Кроз тридесет година мучен блудном страшћу, против које се неодступно борио, док је није победио помоћу Божјом и додиром моштију светог Мојсеја Угрина (в. 26. јули). Победивши скверну страст, свети Јован би обасјан светлошћу небесном изнутра, при којој је ноћу могао видети као и дању.
Свети преподобни Пајсије и Исаија
Браћа рођена, од богата рода. Обојица монаси. Један се посвети због подвига у пустињи, а други због дела милосрђа према људима. Обојицу виде свети Памво у Рају. Тиме се реши спор међу монасима око тога: шта је боље, подвиг или дела милосрђа. И једно и друго кад се врши у име Христово води у Рај.
Свети преподобни Памво
Мисирац и подвижник на гори Нитријској. Савременик светог Антонија Великог, и сам велики у подвизима монашким. Познат је био нарочито због две особине: што дугим вежбањем закључа свој језик, да ниједну излишну реч не искаже, и што никад не једе други хлеб осим онога што је он својим рукама, плетући рогозине, заслужио. Беше сличан ангелу Божјем, и лице му под старост светло као некад у Мојсеја, тако да монаси не могаху гледати га у лице. Ни на најпростије питање не даваше брз одговор, без претходне молитве у срцу и размишљања. Једном патријарх александријски Теофил посети монахе у Нитрији. Тада монаси молише Памва говорећи: „Реци папи назидателну реч, која би му била од користи”. Ћутљиви Памво одговори: „Ако му моје ћутање не користи, то му ни моја реч неће користити”. Путовао једном свети Памво са монасима по Мисиру. Када наиђоше поред неке групе људи, који сеђаху када монаси пролажаху поред њих, ослови их свети Памво и рече: „Устаните и поздравите монахе, да благослов од њих примите, јер они непрестано беседе с Богом, и уста су њихова света”. Овај дивни светитељ прозираше јасно у судбе људи живих и умрлих. Упокојио се у Господу 386. године.