Јеванђеље дана за 05.09.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 05.09.2025. Зачало 15.
Бог је једноставан
Једноставност Божија није празнина, већ пуноћа савршенства. Она открива Његову свемоћ и вечност, јер Богу ништа није потребно, а све постојање зависи од Њега. Док људи живе у сложености својих потреба и ограничености, Божија једноставност је светлост, живот и заједница Свете Тројице. У тој једноставности све је уједињено и у њој се крије истинска снага и непролазна истина.
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 4. Септембар
Тада ће се отворити очи слијепима, и уши глухима отвориће се. Тада ће хромац скакати као јелен, и језик нијемога пјеваће (Иса. 35, 5 - 6). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Искушења бестидника
Нису сва искушења иста по карактеру. Нека наилазе на људе подвижнике, друга на бестидне људе…
Псалми – срце Светога Писма и огледало људске душе
Када се говори о Светом Писму, често се наглашавају Божије речи упућене човеку. У Псалтиру се, међутим, догађа нешто посебно – човек први пут проговара Богу, изливајући све радости, страхове и туге свога срца. Псалми су огледало људске душе, збирка песама рођених из стварног живота, која спаја људско и Божанско у вечном дијалогу. Ова књига није само историјски запис, већ жива школа молитве и непролазна ризница у којој свака душа налази утеху и речи које је повезују са небом.
Грузијска икона Мајке Божије
Грузијска икона Мајке Божије представља дубок духовни симбол и знак Божије милости и заштите. Њено поштовање у православном свету сведочи о снажним духовним везама које повезују различите народе и цркве.
Сабор код Чудотворне иконе пресвете Богородице "Прусиотисе"
у Пирсу у Евританији (Грчка)
Свети мученици Иринеј, Ор и Оропсис
Блажени Иринеј беше ђакон и неустрашиво проповедаше Христа, истинитог Бога. Зато га незнабошци ухватише и доведоше пред кнеза. Са светим Иринејем беху доведени пред кнеза и два хришћанина, Ор и Оропсис. Пошто смело исповедише своју веру у Христа, они сва тројица бише бачени у огањ, али одмах паде киша и угаси га, и свети остадоше неповређени. Затим их бацише пред зверове, али их и они не дарнуше. Потом их обесише о дрво и немилосрдно стругаше. Напослетку им главе одсекоше. И тако ови блажени примише венце мучеништва.
Света царица Ариадна
Други Синаксари је не спомињу осим Цариградског (према 2 стара рукописа).
Свети свештеномученик Атанасије епископ и мученици Харисим и Неофит
Епископ Атанасије би ухваћен од незнабожаца, и доведен пред цара Валеријана. Њега много мучише, и напослетку му главу одсекоше. А споменуте слуге блажене Антусе, Харисим и Неофит, после одласка њихове госпође у пустињу и после мученичке кончине светог епископа Атанасија, отидоше к цару Валеријану и изјавише да су хришћани, а проклеше идоле и оне који им се клањају. Цар их везане посла к војводи Апелијану. Они и пред њим исповедише Христа. Зато их обесише и три сата им тела стругаше; затим их моткама бише; па им најзад чесне главе одсекоше. И тако узиђоше на небо носећи мученичке венце.
Свети свештеномученик Горазд, епископ чешки
Рођен 26. маја 1879. године. После завршеног Богословског факултета у Оломоуцу 1902. године рукоположен у Римокатоличкој цркви у чин презвитера. У једном јаком покрету повратка Чеха у Православље, Маћеј Павлик се обраћа Светом архијерејском синоду Српске православне цркве с молбом да га прими под своју јурисдикцију. Он је ово учинио због тога што је до распада Аустроуграске 1918. г. духовно старање о православнима у Чешкој водио епископ задарски. Замонашен је у манастиру Крушедолу 21. септембра 1921. године и добио име Горазд. Патријарх Димитрије га је рукоположио у чин епископа 25. септембра исте године. Био је веома активан на организовању своје епархије. Епископ Горазд је 28. октобра 1938. године упутио свим поглаварима православних цркава, једну посланицу и позвао целу светску јавност у помоћ. Немци су га тада добро запамтили. Чешки родољуби-падобранци, су долетели из Енглеске и извршили атентат на Рајнхарда Хјадриха у Прагу, нашли су склониште у крипти православног катедралног храма светих Ћирила и Методија у Прагу. Гестапо је сазнао улогу епископа Горазда, кога су ухапсили са сарадницима. После великих мучења осуђен је на стрељање 3. септембра, а сутрадан 4. септембра 1942. године стрељали су га Немаци у прашком предграђу Кобилиси, а потом спалили у прашком крематоријуму. Тог дана Немци су забранили рад Православне цркве у Чехословачкој, а њену имовину су конфисковали.
Света мученица Антуса, и прочи с њом
Ћерка богатих но незнабожних родитеља из Селевкије у Сирији. Сазнав за Христа, Антуса свим срцем поверова у Њега, и тајно се упути епископу Атанасију, који је крсти. При њеном крштењу ангели се Божји јавише. Потом се упути Антуса у пустињу на подвиг, јер не смеде се ни враћати више родитељима својим. У пустињи се подвизаваше двадесет три године. У молитви Богу она предаде душу Богу клечећи на једном камену, и завешта да под њим буде сахрањена. Епископ Атанасије и двојица слугу Антусиних: Харисим и Неофит, бише потом посечени због вере у Христа, у време цара Валеријана, око 257. године. Чесно сви пострадаше и венцима се увенчаше.
Света мученица Евлалија
У време страшних гоњења хришћана у Шпанији беше нека девица Евлалија, рођена од хришћанских родитеља, у месту званом Варкинон. Сва предана Христу као Женику своме, сва удубљена у Свето Писмо, она се вежбаше истрајно у драговољним подвизима тела и духа. Када мучитељ Дакијан немилосрдно убијаше хришћане по Шпанији, па дође и у Варкинон, Евлалија се искраде ноћу од својих родитеља, изађе пред мучитеља, и пред многим народом изобличи га за убијање невиних људи, ружећи уз то мртве идоле и исповедајући јавно веру своју у Христа Господа живога. Разјарени Дакијан нареди, да је обнаже и туку штаповима. Но девица света изјави, да не осећа болове у мукама за Христа свога. Тада је мучитељ крстообразно привеза за дрво и нареди, да јој тело свећама пале. Упита је мучитељ где је њен Христос да је сад спасе? А Евлалија одговори: „Овде је са мном, али ти не можеш да Га видиш због нечистоте твоје”. У великим мукама предаде Евлалија дух свој Богу. И када издахну, видеше људи голуба бела где излази из уста њених. У том паде изненадно снег и покри наго тело мученице као белом хаљином. Трећег дана дође свети Феликс и жалобно плакаше пред висећим телом Евлалије. И на мртвом лицу светитељке појави се осмејак. Родитељи њени дођоше и заједно са осталим хришћанима чесно сахранише тело свете девице. Пострада за Господа свога и пређе у вечну радост почетком IV века.
Свети мученици Агатоник, Зотик и прочи с њима
Свети Агатоник беше грађанин никомидијски и хришћанин по вери. Са великим усрђем одвраћаше он Јелине од идолопоклонства и поучаваше их вери истинитој. По наређењу цара Максимијана намесник царски љуто гоњаше хришћане. При том гоњењу ухвате светог Зотика у неком месту Карпину, распу на крст његове ученике, а Зотика доведе у Никомидију, где ухвати и веза још и светог Агатоника, Принкипса, Теопрепија (Боголепа), Акиндина, Северијана, Зенона и друге многе. Чврсто везане све поведе у Византију, но успут помреше од рана и изнемоглости свети Зотик, Теопрепије и Акиндин. Близу Халкидона убише светог Северијана, а Агатоник са осталима би преведен у Тракију, у место Силимврију, где после мучења пред самим царем беху мачем посечени и пређоше у живот вечни и у радост Господа свога.
Јеванђеље дана за 04.09.2025.
Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 04.09.2025. Зачало 14.
Свети мученик Агатоник; свети свештеномученик Горазд Чешки
Свети мученици Агатоник, Зотик и прочи с њима
Беседе владике Николаја за сваки дан у години - 3. Септембар
Ево, ја мећем у Сиону камен, за основ, камен изабран, многоцен, крајеуголан, честан, темељ поуздан; ко вјерује у њ неће се постидјети (Иса. 28, 16). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Смирени Христос
Ништа код данашњих хришћана није налик Христовом животу: ни смирење, ни искреност, ни љубав, ни милост...
Радост у страдању: када крст постаје извор мира
Како пронаћи радост усред бола и патње? Историја светих и мученика показује да истински мир није одсуство страдања, већ унутрашња радост која настаје када се крст прихвати с вером и љубављу. Овај парадокс превазилази логичке законе овога света, а патња може постати извор светлости и дубоке духовне снаге. Радост која се рађа из вере превазилази страх, бол и пролазне околности, остајући трајна и непролазна.