Колика је снага наших мисли и могу ли осећања која кријемо у срцу да утичу на друге, чак и када смо далеко од њих? Завист, злоба и осуђивање могу се неприметно уткати чак и у нашу молитву, док верујемо да другоме желимо добро. Зато је важно да пазимо не само на оно што говоримо и чинимо, већ и на оно што се тихо рађа у нашем срцу.
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Онај ко је Богом просвећен, када види стрелу увреде која лети према њему, покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Наратор: Маријана Ђерић
Старац Пајсије: У свету пуном искушења, где нас на сваком кораку вребају замке зла, где се грех увлачи кроз сва чула, постоји спас! Заменимо грешне филмове - светим иконама, светске песме - псалмима, светске часописе - духовним књигама. У тој борби, Христос, Мајка Божија, анђели и свети су уз нас. Они нам пружају снагу да се одупремо искушењима и да се боримо за чистоту душе. Не бојмо се! Будимо храбри! Заједно са њима, можемо победити зло.
Приступајући молитви Царици Богородици, пре молитве буди чврсто уверен, да нећеш отићи од Ње, не добивши милост. Она је свемилостива Мајка свемилостивог Бога Речи, и о Њеним неизмерно великим и безбројним милостима оглашавају сви векови хришћанске цркве. Наратор: Маријана Ђерић
Облаци долазе, пролазе, ковитлају се и нестају, а Црква Христова остаје постојана, са истим погледом ка Небу. Тако је владика Николај писао о Цркви – као о нечему што се не помера са сваким ветром који дуне, нити пристаје на то да се оно што је вековима било свето прогласи назадним и непотребним. Његове речи о нападима на монаштво и светиње, и о покушајима да се оно што је намењено души претвори у нешто друго, данас звуче као опомена нашег времена.
Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину. Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
Хришћанин не сме бити фанатик, већ би требало да има љубав према свима. Онај ко се без духовног расуђивања и ширине баца речима, макар оне биле и исправне, ипак чини велико зло. Такав личи на човека који каменује речима људе мислећи да то чини на неки хришћански начин. Без расуђивања остаје на слову закона, а слово закона - убија!
"Сине - несине, како ја кукала данас, тако ти кукао на твој највеселији дан!" Ова прича, записана у једном писму светог Владике Николаја Велимировића је опомена свима нама о важности поштовања родитеља. Мајчина клетва сину, рођена из бола и очаја, испунила се на његов свадбени дан, који је требало да му буде и најрадоснији. Смрт, која га је задесила као последица "залуталог" метка, симболизује цену непоштовања родитеља. Ова прича потврђује и Христове речи: "Поштуј оца и матер" и представља потресни подсетник о моћи родитељског благослова и клетве.
Један човек је починио страшан злочин, осуђен је на смрт и у тамници чека последњи час. Кроз причу о два брата, од којих један сада моли за опроштај, Владика Николај говори о снази покајања, милосрђа и праштања. Подсећа нас да човек који се искрено каје, ма колико тежак био његов грех, може на небесима вредети више од све људске правде. „Ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике“ (Мт. 9,13). Наратор: Новак Билбија
Колико често наше мисли лутају на све стране, док заборављамо где је наше право уточиште? Јер шта вреди обићи све њиве и поља Царевог имања, ако не пожелимо да видимо Самога Цара? Тражимо срећу по целом свету, а Онај Кога наше срце заправо тражи – чека нас дома. Наратор: Маријана Ђерић
Кроз своју историју, наш народ је умео да препозна шта треба чинити у судбоносним тренуцима, знајући да се у невољи може дати или глава или душа, и увек је душа била на првом месту. Тако треба да буде и данас – да стрпљиво употребимо сва средства како би се сваки спор решио на миран и праведан начин. Његове речи су и данас снажно упозорење, јер се и образ и душа губе мржњом, неправдом, неслогом и нечовештвом.
Ти си изнад сваког греха, Ти си пресветло Сунце, Ти си Пречиста, преблага и свемоћна, Теби је својствено да очистиш нас упрљане гресима, као што мати купа децу своју, ако Те смирено позовемо у помоћ; Теби је својствено да подижеш нас, који непрестано падамо, да нас заступаш, чуваш и спасаваш, ојађене од духова злобе и учиш да идемо спасоносним путем, ма какав он био. Наратор: Маријана Ђерић
Бог је савршено једноставан, јер је савршено духован и савршено добар. Управо зато је и за човека једноставност највеће благо и најузвишенија врлина. У простоти срца молитва постаје лака као мисао – без сумње, без лукавства, без тежине. Тамо где је једноставност, ту је слобода душе и близина Божија. Наратор: Маријана Ђерић
Ако те држава не ухвати у крађи, ухватиће Онај Који је за Себе рекао: „Ја сам Цар над царевима и Господар над господарима; Моја је земља и Ја је дајем коме хоћу.“ Ко краде од државе, не краде само од власти и закона – краде од сопственог народа и од будућности сопствене деце. А ако због такве крађе државна лађа поново потоне, ко ће пред Богом моћи да каже: „Нисам крив“?
Младе генерације, окружене обиљем, често не умеју да цене оно што имају. Кад хлеб постане безначајан, а живот се сведе на тражење удобности, себичност постаје правило. Зато Бог понекад шаље оскудицу - не као казну, већ да пробуди савест. Али и она је узалудна ако душа не схвати њену поруку.
Слава Теби, Свесвети, Животворни Душе, који од Оца исходиш и у Сину свагда обитаваш, нераздељиви од Оца и Сина! Слава Теби, Сине Божији, који Духом Божијим изгониш демоне и Њиме спасење наше устројаваш, и нас освештаваш, умудрујеш, укрепљујеш! Слава Теби, Оче, који си увек благонаклон према нама кроз Сина у Духу Светом! Нераздељива Тројице, Јединице помилуј нас! Наратор: Маријана Ђерић
Шта се дешава када научник открива тајне света, а заборави на Онога који га је створио? Свети Пајсије Атонски упозорава да ум потпуно окренут науци, а удаљен од Бога, може човека оставити без унутрашњег мира и равнотеже. А када би научници свој ум више окретали Богу, њихово знање могло би да послужи не само науци, већ и добру целог човечанства. Јер наука у рукама ума који је окренут Богу може постати сила за добро.
Када се суочимо са лобањама деце, жртава усташког злочина, њихова невина патња, као и патња њихових мајки, од који је једна родила дете у јами, подижу ово питање на ниво неизрециве страхоте. То дете никада није видело сунчеву светлост - из мрака мајчине утробе бачено је у мрак смрти, кроз мрак смрдљиве јаме. И ако можемо донекле разумети патњу одраслих, као последицу њихових грехова и преступа, како схватити патњу деце?
Живот деце у првом реду и највише зависи од родитеља. При том се не мисли само на то да родитељи обезбеђују материјалну егзистенцију деце, већ, превасходно, живот деце зависи од односа родитеља међу собом. Ако родитељи желе да и деца буду добра, требало би да се предају љубави Божијој, да живе у поверењу, поштовању и доброти. Једном речју, да би деца били добри људи, родитељи би требало да буду - свети...
Како се носити са болом када се драга особа, упркос вашој љубави и жртви, удаљава од Бога и окреће против вас? Владика Николај у писму сестри која тугује због покварености брата открива како љубав, посејана у тишину и молитву, може додирнути чак и најтврђа срца.