Чудо на Егини
22.11.2021.

Чудо на Егини

Свети Нектарије егински био је велики подвижник и испосник, плодан богословски писац, ненадмашан пастир и духовник, чудотворац за живота и по смрти, а његов свети живот подсећа на ликове духовних горостаса из најславнијих времена хришћанске прошлости. Због тога је група поклоника из Србије кренула је на острво Егину да се поклоне пред моштима овог светитеља. Ово је сведочанство о доживљеном чуду и исцелењу од рака кичме.


Сећање на патријарха Павла
15.11.2021.

Сећање на патријарха Павла

Годину дана по упокојењу Његове Светости Патријарха српског Павла, његова светитељска мисија не само да не замире, већ као да нараста.То потврђује још један значајан филмски документ.У Септембру 1998. године сусрели су се, на освећењу конака Саборног храма Светог Ђорђа, тадашњи патријарх српски Павле и тадашњи Епископ нишки Иринеј, данас Патријарх српски.


Пчињски Мироточац
01.11.2021.

Пчињски Мироточац

Манастир светог оца нашега Прохора Пчињског Мироточивог, налази се у самој утроби планине Козјак. Смештен је крај реке Пчиње на рубним деловима некадашњег византијског царства, на размеђи народа и држава које су вековима бориле за превласт. Рушен и подизан, разаран и обнављан, овај манастир спада међу најстарије живе светиње нашег српског рода и Цркве. Највећа вредност ове, скоро девет и по векова старе, монашке насеобине јесу свете нетљене и мироточиве мошти светог Прохора. Точење светог целебног мира не престаје ни данас призивајући својом исцелитељном силом свакога ко истинском вером у Васкрслог Христа притиче светом оцу иштући здравље душе и тела.


Црква Светог Илије (Илијаш)
08.10.2021.

Црква Светог Илије (Илијаш)

Постојање српског народа широм земаља западно од Дрине исписали су храмови, гробови и мученичке гробнице српских предака. У Илијашу, половином 19. вијека, Срби на мјесту раније цркве брвнаре подижу нови храм посвећен Светом Пророку Илији. Уз храм, отворена је и прва школа на овом подручју чије је проширење нешто касније финансирао лично краљ Александар Карађорђевић. Свака чизма газила је српску нејач на свом овом пространству, а споменици мученицима низани су један за другим како је који рат надолазио. Сваком освајачу Срби би се успротивили и крвљу плаћали борбу за своју Босну и своју слободу. Након егзодуса Срба из Сарајева 1996. године, иако је посљедњи рат увелико завршен, храм у миру је запаљен, а гробови оскрнављени. Потпуно разарање зауставили су грчки војници. Хитна је замјена кровне конструкције и покривача храма. Обнавља се и зграда некадашње школе коју је 1930. године својим средствима подигао краљ Александар Карађорђевић. У овој згради планирана је изградња апартмана који ће бити на располагању вјерницима када буду долазили да посјете гробове својих предака и храм у Илијашу.


Манастир Ступље (Челинац)
20.09.2021.

Манастир Ступље (Челинац)

На шумском пропланку гдје борова стража никада не дријема и уз појање повјетарца дочекује госта који долази смјестила се средњовјековна светиња - Манастир Ступље. Више од 500 честица моштију светитеља из Русије, Украјине, Грчке, Сјеверне Америке, Србије и других дијелова свијета чувају се у овоме манастиру. Манастир Ступље првобитно је грађен рашким стилом уз исти избор материјала и начин градње као и Студеница, Жича, Милешева и Сопоћани, што су потврдила и археолошка истраживања. Ово је само једно зрно у товару свједочанстава о постојању и духу српског народа у бањалучкој регији и у 13. вијеку.


Манастир Петропавлов (Требиње)
07.09.2021.

Манастир Петропавлов (Требиње)

Манастир Петропавлов рођен је у скривеној и маленој пећини, као и сам Христос што је рођен у Витлејемској. За Апостола Павла и његовог ученика Апостола Тита није било мјеста у гостионицама, па су се у овој пећини скривали и пред њеним светим олтаром проповиједали и народ крстили. Ходећи стазама Христовим, манастир ће проћи и своју голготу и своје васкрсење, након ког ће ријеке вјерника хрлити манастирским светињама.  


Манастир Црна Река (Тутин)
08.07.2021.

Манастир Црна Река (Тутин)

Мокра Гора у својим њедрима већ вијековима чува испосничку тајну, скривену од вјетрова и од људи. Цркву, приљубљену уз стијене, земљом "река" грли, а небом кишне капи умивају. Зидови, молитвеним сузама натопљени, сачуваше трагове великих подвижника који на пут свој ка Господу кренуше мостом Црне Реке. У таквој светињи и духовном благостању морала је замирисати и ружа из најљепше баште Божије. Ту међу стијенама почивају мошти великог чудотворца и светитеља - Светог Петра Коришког.


Манастир Веселиње и Гламочки новомученици
12.11.2020.

Манастир Веселиње и Гламочки новомученици

У загрљају високих планина, на путу од Ливна ка Мркоњић Граду, шири се росно Гламочко поље. У вријеме Римског царства на овом простору развијао се град Салвијум који се налазио на путу од Далмације ка Посавини, а био је једна од првих колијевки хришћанства, о чему свједоче и темељи базилике из шестог вијека. Недалеко од ових темеља саграђен је и Манастир Веселиње који чува сјећање на 806 српских гламочких новоученика и једну Хрватицу - учитељицу која је покушала спасити српску дјецу, а и сама је пронађена без душе на школском прагу.


Манастир Сасе (Сребреница)
12.11.2020.

Манастир Сасе (Сребреница)

Недуго након осамостаљења Српске Православне Цркве 1219. године, краљ Урош Први Немањић на подручју старог рударског насеља подиже задужбину - манастир Сасе. Ово је један од најстаријих српских манастира који ће заједно са својом Митрополијом сребреничком убрзо постати и колијевка православља у Босни. Иако Сребреница доживљава потпуни процват за вријеме деспота Стефана Лазаревића, отоманским освајањима Босне манастир бива прекривен земљом и заборавом. Проћи ће четири неславна вијека до новог пламена свијеће који пале сашки рудари 1858. године откопавањем темеља старог храма. Своје трагове на овом подручју оставило је и Римско царство.


Манастир Тврдош (Требиње)
12.11.2020.

Манастир Тврдош (Требиње)

Манастир Тврдош данас је познат по маслиновом уљу, меду, сиру из Манастира Дужи и вину које попуњава трпезе од Америке до Аустралије. Мање је познато да међу зидовима храма одише велико православно светилиште. Сачуване су честице Часног Крста Христовог распећа, честице моштију Свете Анастасије мајке Светога Саве, Светог Германа Аљаског, Светог Јоасафа Српског Немањића, као и рука Свете Јелене Анжујске мајке српских краљева Милутина и Драгутина Немањића. Духовни мир међу анђелима у молитви пронашле су и честице моштију јасеновачких новомученика, али и фреска Милице Ракић, дјевојчице страдале у НАТО бомбардовању. Свој небески пут над темељима старе цркве из четвртог вијека градио је, поред Цара Константина и светог краља Милутина, и Свети Василије Острошки, родом из села Мркоњићи у Поповом пољу.


Стара Црква са музејом (Сарајево)
28.10.2020.

Стара Црква са музејом (Сарајево)

Свети Сава донио је из свете земље у Србију руку свете Текле, ученице апостола Павла из првог вијека. Неколико вијекова касније, управо ову руку патријарх српски Арсеније Четврти дароваће Старој Цркви у знак захвалности сарајевским Србима за оданост. Међу зидовима најстарије очуване грађевине у Сарајеву чувају се мошти неколико светитеља, а међу њима и ковчег са дјететом кога је по предању зла маћеха бацила низ степенице. Светим моштима младенца поклањају се не само православци, него и вјерници других религија, како би се молили за плодност или здравље своје дјеце. Величанствено здање краси и богати музеј са преко 700 вриједних експоната - рукописане књиге старе по неколико вијекова, иконе и сликарски радови домаћих и страних умјетника, стари предмети и новац. Уз Стару Цркву везује се и прва српска основна школа у том граду из 1539. године.


Црква Светог Прокопија (Високо)
10.10.2020.

Црква Светог Прокопија (Високо)

Да ли знате за, муком изграђену, цркву стару скоро два вијека уз коју је расла и српска основна школа? Знате ли за ризницу са преко 20 вриједних икона старих и по шест вијекова? А да ли можда знате да и ту светињу неко отима? Отима је заборав кидајући сваког дана нове фрагменте фресака светитеља и бацајући их на под, гдје су годинама у тишини расуте биле, а расуле су се јер се пред њима одавно нико Богу није молио. Храм светог Прокопија у Високом, заборављени коријен српске историје, остављен на милост вјетровима, оронуо је као запуштена кућа поред које данас једино бор уздише. Доласком Високопреосвећеног митрополита господина Хризостома и залагањем за обнову бројних храмова и манастира покренуте су и прве обнове у Високом, али преостаје још много унутрашњих радова.


Манастир Херцеговачка Грачаница (Требиње)
07.09.2020.

Манастир Херцеговачка Грачаница (Требиње)

Ако Требиње има свој престо, онда је на том престолу саграђена Херцеговачка Грачаница поред које хор од 57 чемпреса сунцу пјева стихове Јована Дучића тјерајући га да пуним сјајем загрли град вина, културе и платана. Требиње, град који љепотом буди љубомору свакоме ко не живи у њему, родно је мјесто великог српског пјесника и дипломате - Јована Дучића.


Манастир Кнежина (Соколац)
03.09.2020.

Манастир Кнежина (Соколац)

Косовски бој уткан је у српску душу кроз вијекове и у њој мирише као уље у латицама цвијета. И баш као што би цвијет без свог препознатљивог мириса изгубио идентитет, тако би и српска душа изгубила идентитет и постала пуста и јадна без Косова и Метохије у себи. 600 година од одласка косовских јунака у бој и вјечну славу Манастир Кнежина је 13. августа 1989. године поносно обиљежио уз присуство више од сто хиљада вјерника са простора Сарајевско-романијске регије, Косова и Метохије, али и других дијелова бивше Југославије. Гости величанственог јубилеја били су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.


Манастир Дужи (Требиње)
19.08.2020.

Манастир Дужи (Требиње)

Стајати пред манастиром Дужи значи стајати пред светиоником који је први писменошћу обасјао Херцеговину, чудесним исцјељењима уливао наду српском народу у првим устанцима против Турака, топлином пружао уточиште и за руске монахе. Достојан чувања честице Часног крста Христовог распећа поново је обнављан након сваког паљења, уништавања и пљачкања од доба Турака до данашњег времена.


Стари Брод - зелена гробница
28.07.2020.

Стари Брод - зелена гробница

Кањон Дрине дом је за више од 320 српских девојака које бежећи од мучења загрљене скочише у хладне дубине. Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба који у пролеће 1942. године нису успели да пређу набујалу Дрину и преласком у Србију спасу се од усташких јединица.На месту страдања старобродских мученика изграђени су спомен-музеј и капела, као и 27 скулптура где свака носи име и презиме српских предака и њихове трагичне судбине.


Велика вера малог дечака
24.05.2019.

Велика вера малог дечака

Иако тек тринаестогодишњак Милош Давидовић из Црнче, већ је свој живот посветио Богу и свештеничком позиву. - Свако је посебан и сваком Бог нешто даје. Мени је дао љубав према цркви, некоме ће дати другу љубав. Нешто друго се не може заволети преко ноћи. Ко не ужива у Богу, не може уживати у овом животу - каже Милош чија размишљања превазилазе његове године, пише РТРС.


Јубиларни Илиндански сабор на Клиси
09.04.2018.

Јубиларни Илиндански сабор на Клиси

Десети јубиларни Илиндански сабор на Клиси започео је Светом Литургијом коју је у цркви Вазнесења Господњег, у уторак 2. августа 2011. године, служио протојереј Славко Ћирин. Свечаност је настављена у вечерњим часовима, чином благосиљања колача и кољива, које је у част и спомен Светог пророка Илије припремио господин Душан Васић, председник Црквене општине Нови Сад. После беседе оца Славка, уследио је богат културно-уметнички програм у оквиру којег је пред многобројним Новосађанима наступио Слободан Тркуља, оставивши слушаоце без даха маестралним музицирањем на петнаест инструмената.


Стој Дрино, водо хладна
17.05.2016.

Стој Дрино, водо хладна

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину наших саговорника додатно представљамо појединачним видео записима. Стари Брод на Дрини место је једног од највећих усташких злочина из 1942. године, а ево и неких значајних детаља из послератне историје овог краја.


Манстир Сопоћани
17.06.2014.

Манстир Сопоћани

Манастир Сопоћане, дом Свете Тројице, подигао је краљ Стефан Урош И (1243-1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 км западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњевековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек дело уметности, што је много година касније, Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика.


1 2 3