Свети мученици Акиндин, Пигасије, Анемподист, Афтоније, Елпидифор и други с њима
Хришћани из Персије; пострадали у време цара Сапора (Саворија), 355. године. Прва тројица беху слуге на двору истога цара, но тајно служаху Христу Господу своме. Када беху оптужени и на суд пред цара изведени, упита их цар, откуда су. На то они одговорише: „Отечество наше и живот наш јесте Пресвета Тројица, јединосуштна и неразделна, Отац и Син и Дух Свети, један Бог”. Цар их удари на велике муке, но они све јуначки отрпеше са псалмопјенијем и молитвом на устима. За време мучења и тамновања јављали им се ангели Божји више пута, а једном и сам Господ Христос као човек „са лицем светлим као сунце”. Када један од мучитеља, Афтоније, виде чудо, како олово кипеће не нашкоди мученицима, поверова и Христа и узвикну: „Велики је Бог хришћански!” За то одмах би посечен. И многи други видеше и вероваше. Тада цар нареди, те зашише у кожане мехове Акиндина, Пигасија и Анемподиста, и вргоше их у море. Но јави се из онога света свети Афтоније са три светла ангела, изведе свете мученике на сухо и ослободи их. Елпидифор беше царев велможа. Када изјави да је хришћанин и изобличи цара за убијање невиних хришћана, цар га осуди на смрт. И би посечен Елпидифор и око седам хиљада других хришћана с њим. А она тројица првих мученика беху најзад бачени у пећ огњену, са двадесет осам војника и са мајком царевом, пошто и ови вероваше у Христа - и тако у пламену предадоше душе своје праведне у руке Господа свога.
Свети преподобни Маркијан Кирски
Из града Кира у Сирији. Одликовао се како благородством порекла, тако и красотом тела. Оставио све Христа ради, и повукао се у пустињу Халкидску на подвиг отшелнички. Савременик патријарха Флавијана Антиохијског и царева Констанција и Валента. У његовој келији ноћу светлила светлост божанска, према којој је читао Свето Писмо, и није имао никад потребу у другој светлости. Чудотворац велики за живота и по смрти. Пред смрт наредио своме ученику Јевсевију да сакрије тело његово и потајно га сахрани, због многих обожаватеља. Упокојио се у Господу 387. године.
Свети свештеномученик Викторин, епископ патавски
Многи држе, да је био Словенац по пореклу. Блажени Јероним истиче га као мужа учена и благочестива. Знао је боље грчки него латински. Писао тумачења неколиких књига Старог и Новог Завета. Пострадао за веру Христову око 303. године.
Свете мученице Кириакија, Домнина и Домна
ОBE свете мученице пострадаше за Христа мачем посечене.
Свети преподобни мученик Јаков са ученицима Јаковом и Дионисијем
Рођен у епархији Костурској од родитеља Мартина и Параскеве. Радећи с овцама, Јаков се обогати, и тиме изазове завист свога брата, који га оклевета код Турака као да је нашао неко благо у земљи. Јаков побегне у Цариград, где се опет врло обогати. Једном би Јаков гост код неког турског бега. Турци јеђаху месо, а Јаков пошћаше. Тада рече онај бег: „Велика је ваша вера хришћанска!” И исприча, како је његова жена била умоболна, и како ју је он после свих лекара и лечења, одвео патријарху да јој чита молитву. Чим је патријарх отворио књигу да чита, сину нека небеска светлост по храму. По свршетку молитве жена његова оздрави. Чувши Јаков Турчина како хвали веру хришћанску, раздаде све своје имање и оде у Свету Гору, где се замонаши у манастиру Иверу. Повизавао се у Светој Гори, а пострадао за веру од Турака у Једрену 1. новембра 1520. године. Мошти његове чудотворне као и његових ученика почивају у манастиру свете Анастасије у Галачисту близу Солуна.
Свете мученице Киријена и Јулијанија
СBETE жене Киријена и Јулијанија пострадаше за царовања Максимијанова. Киријена беше из Тарса, у Киликијској области, а Јулијанија из Росона.Због исповедања хришћанске вере њих ухвати игемон Маркијан и примораваше их да се одрекну Христа, али оне не пристадоше. Зато игемон нареди да Кириени остригу главу и веђе, и да је нагу воде по целоме граду Тарсу на подсмех и руг. Затим је са светом Јулијанијом одведоше у град Росон и тамо их у огњу спалише. И тако завршише свој мученички подвиг.
Свети свештеномученици Јован и Јаков
СBETИ Јован и Свети Јаков живљаху у време Персијског цара Сапора[9] први беше епископ а други презвитер. Проповедајући Еванђеље они многе обратише Христовој вери. Зато их цар Сапор ухвати, и после разноврсних мука на које су стављани, напослетку им главе бише одсечене мачем, године 332.
Свети мученици Кесарш, Дасије и других пет
ОВИ свети мученици пострадаше за Христа у Дамаску при заузећу града од стране мухамеданаца у седмом веку. Стављани на разне муке да би се одрекли Христа, они то не хтеше учинити. Најзад бише посечени мачем. Имена пет мученика су ова: Сава, Савинијан, Агрипа, Адријан и Тома дете.
Свети преподобни Давид, подвижник евијски
Овај истински слуга Божји Давид био је родом из села званог Гардиница које се налазило близу Таландије (данашње Аталанде) наспрам Евије у Грчкој. Живео је у време цариградског патријарха Јеремије (16. век), рођен од побожних и богобојажљивих родитеља. Отац му је био презвитер и звао се Христодул а мајка Теодора. Овом благословеном пару дарова Бог четворо деце, двоје мушко и двоје женско, од којих се Давид издвајао по обдарености...
Света мученица Теолипта
ОBA мученица се спомиње само у Париском Кодексу 259, ф. 2а, где налазимо следећу стихиру у њену част: "Обогативши се знањем богонадахнутих Писама и уз то светошћу, објаснила си, чедна, људима који су живели у незнању, домострој Слова. Зато те је безакона маса и безбожни тиранин ранио и предао стражи, тебе коју вечно чува Дух Свети. Зато Господ, прославивши те чудесима, уведе те у горњу ложницу, украшену светлосјајним хаљинама, Он који дарује свету велику милост". Јасно се види из ове песме да је ова света Мученица била подвргнута љутом страдању, бачена у тамницу и на крају примила венац мучеништва.