Свети Александар Невски
Син кнеза Јарослава. Одмалена срцем окренут к Богу. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Том приликом јаве се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећаше своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме. У Златној Орди татарској није се хтео поклонити идолима, нити проћи кроз огањ. Због његове мудрости и телесне снаге и красоте уважавао га и кан татарски. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње. Упокојио се у својој четрдесет трећој години, 14. новембра 1263., а 23. новембра празнује се пренос његових моштију у град Владимир.
Свети Митрофан, епископ воронешки
Славни руски јерарх, подвижник и родољуб. Друг и изобличитељ Петра Великог. Упокојио се 23. новембра 1703. године. Чудотворне му мошти откривене 1832. године.
Свети мученик Сисисније
СВЕТИ мученик Сисиније беше из града Кизика. Он пострада за царовања Диоклецијанова од игемона Александра. Оптужен Александру као хришћанин, он за исповедање Христа би привезан за дивље коње и приморан да трчи. Затим би без милости бијен, па му љуто сирће леваху у ноздрве. Он претрпе и многа друга мучења, и чудеса велика усред сабора сатвори. После тога му мачем главу одсекоше.
Свети апостоли Филимон, Архип и Апфија
Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим “другаром у војевању.” У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, “твоја домашња црква.” У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше “домашњој цркви.” У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов “другар у војевању” добро сконча ток свога земаљског пута.
Свети мученик Прокопије
Овај светитељ посвети живот свој подвижничкој и борбеној философији. Тако он подвижништвом својим и борбом стече сваку врсту врлине. Он беше родом из Јерусалима. Постављен за чтеца цркве Кесаријске,[7] и поседујући дар разумевања Светога Писма Прокопије објашњаваше вернима Реч Божију. Осим тога он се бавио превођењем Светога Писма на сирски језик. Исто тако он из бесомучних изгоњаше бесове...
-220x300.jpg)
Свети преподобни Агава (Ава)
Преподобни Агава беше пореклом Измаиљћанин. Оставивши родитеље, отаџбину и богатство, он пође за једним монахом, од кога прими монашку схиму. Наставник преподобног Агаве оде заједно с њим к великом подвижнику преподобном Јевсевију и постадоше његови ученици. Од великог Јевсевија Агава се научи пребивати дуго време у молитвеном бдењу...
Свети мученици Стефан и два Марка
ОВИ мученици беху из Антиохије Писидијске. Пострадаше под царем Диоклецијаном и игемоном Магном. Наговарани да се одрекну вере Христове и принесу жртву идолима, они одбише и неустрашиво исповедише своју веру у Јединог Истинитог Бога - Господа Христа. Због тога их ставише на разноврсне муке; затим им главе одсекоше. И тако ови блажени примише венце мучеништва.
Свети благоверни Михаило тверски, велики кнез
УСЛЕД сплетки Московског кнеза и Татарске Орде, овај свети кнез би оклеветан. И онда страховито мучен и злостављан. Иако му је била створена могућност да избегне погибију, он није хтео да бежи. Напротив, на дан погибије своје он се исповедио и причестио, и после тога зверски погубљен 22. новембра 1318. године. Тело светога кнеза било остављено у степи око Татарске Орде, но над њим се јавила два светла облачка који су сијали као сунце у току ноћи и штитили свето тело од дивљих зверова. Затим свето тело светога кнеза би превезено у Москву, а кроз годину дана у Твер. Године пак 1632. чесне мошти светога кнеза бише обретене нетљене; и сада почивају у Тверској саборној цркви.
