НА овај дан се, после црквеног уношења Св. Јована Кронштатског у календар Светих Руске Цркве (19. октобра 1964. године), слави његов спомен заједно са споменом његовог светог имењака Јована Рилског. Опширно Житије Св. Јована Кронштатског видети под 20. децембром, када се врши спомен његовог блаженог престављења.
Син Венријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко осам стотина година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој, која садржи четрнаест глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божју за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве, и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.
Имају троји свети врачи, по имену Козма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други беху каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, беху најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Кнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „Никакву враџбину ми, нити знамо, нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово”. Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише свети Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових светих моштију, као и од њих живих.
Крићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Копронима због иконоборства, оде свети Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви светог мученика Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове”. Због тога би свети. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу 767. године. Мошти његове даваху исцељење болним.
Главно му је празновање у Лазареву Суботу уз Часни Пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм посвећен светом Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. године. Када после близу хиљаду година откопаше гроб Лазарев у граду Китији на Кипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов”.
Син Тверских бојара. Најпре се подвизавао као отшелник у пустоши Рубљеви, на петнаестак километара од Новгорода. Затим је он на Леохнови, у близини језера Иљмења, основао манастир Преображења Господња. А кад Швеђани нападоше на тај крај, преподобног Антонија позва у Новгород Новгородски митрополит Исидор 1161. године, где преподобни Ангоније и оконча у својој 85. години у цркви светог евангелиста Луке. Свете мошти његове бише 1620. године пренесене у Леохновски манастир.
ПРЕПОДОБНИ Мал остави свет, богатства и сроднике и отиде у пуста и ненасељена места. Тамо се строго подвизаваше, радујући се посту и бдењу и другим злопаћењима. Лице му је радошћу зрачило и радост изазивало. Именом Христовим чињаше разна чудеса: губаве очишћаваше, демоне изгоњаше, слепима вид даваше. Тако за живота. А када се упокоји, тело његово точаше миро, и постаде и остаде извор исцељења од неизлечивих болести и сваковрсних недуга. Тако Господ прославља оне који Њега прослављају.