Упражњавајући увек подвиг пошћења и уздржања, преподобни Сармат тако силно победи сан, да када је говорио сну: "одлази далеко од мене!" сан је одлазио; а када му је говорио: "дођи!" сан је долазио.
Света Вриена упокојила се у миру Господа свога. (Можда је ова преподобна Вриена мајка напред споменутог преподобног Фантина, знаменита по врлини и богатству, као и Фантинов отац а њен муж Георгије.)
Спомиње се у Јерусалимском кодексу бр. 1096, лист 123, Ср. и Димитријевски, Типици II, 55.
Рођен у селу Миландри на Кипру, од родитеља Михаила и Ане. Школовао се у Цариграду, и по повратку на Кипар због подвижничког и врлинског живота изабран за епископа Арсинојског, после светог Никона. Пастирствујући богоугодно мирно се упокојио у Господу. Имао брата - светог Теосевија Арсинојског.
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке, Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром.V Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство, најпре у Галију а потом у Шпанију. Као изгнаници Ирод и Иродијада живљаху у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије (в. 7. јануар, 24. фебруар, 25. мај, 24. јун и29. август).
Као жена имућна и благочестива човека живљаше на острву Егини. Но када Арапи угрозише Егину, они се преселише у Солун. Ту даду своју ћерку јединицу у манастир, која у монаштву доби име Теописта. Ускоро се муж Теодорин упокоји, те се и Теодора замонаши. Била великом подвижницом. Често чула ангелско појање и говорила сестрама: „Не чујете ли, како дивно ангели поју у небеском светилишту?” Упокојила се у седамдесет петој години својој, 879. године. Из њеног тела потекло целебно миро, којим су се многи исцелили.
Младић из Радовишта, епархије Струмичке. Учио занат у Солуну. Турци га присиљавали да се потурчи, што он одлучно одбије, због чега буде мучен и најзад обешен 29. августа 1794. године.
Света и праведна Ана беше кћи Фануилова, од колена Асирова (Лк. 2, 36). Као што и само име[8] њено показује она беше жена врлинска. За свој побожни живот Ана би награђена даром пророчким, и беше пророчица (Лк. 2, 36). Она много и много година, до дубоке старости, "не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом" (Лк. 2, 37). Света Ана припадала је броју оних благочестивих Јеврејки, које су с нестрпљењем очекивале долазак Месије - Спаситеља на земљу. Она се удостоји да буде у храму онда када Богомладенац Исус би донесен у храм и када Га праведни Симеон Богопримац узе на руке и изговори своје пророштво о Њему, рекавши: "Сада отпушташ с миром слугу свога, Господе, по речи својој; јер очи моје видеше спасење твоје, које си спремио пред лицем свих народа; светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља (Лк. 2, 29-32). Затим праведни Симеон, обраћајући се Матери Господњој, изговори ово пророштво: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити, а и теби самој пробошће мач душу, да се открију мисли многих срца" (Лк. 2, 34-35). У овим светим и многозначајним тренуцима беше у храму и света праведна пророчица Ана. Њој у то време беше већ осамдесет четири године. Тако она на заласку земаљског живота свог доживе блаженство, да види Богомладенца Христа Исуса. Саслушавши пророштво светог Симеона о Христу, она заједно са њим "слављаше Господа и говораше за њега свима који чекаху спасење у Јерусалиму" (Лк. 2, 38).
Кћи Грузинског цара и супруга Грузинског кнеза Васкена. Када се кнез Васкен одрече Христа, света Шушаника не хте да му буде жена. Због тога би стављена на жестоке муке; а затим закључана у мрачну и тесну тамницу. Ту света мученица проведе пуних шест година, угађајући Богу непрестаном молитвом и постом, и достиже таку висину духовног живота да је чудеса творила. Изнурена суровим подвизима, она се мирно упокоји у тамници око 466 године. Свете мошти њене почивају у Тифлису, у Метехској цркви.