Свети мученик Христов Евстатије бејаше војник у Анкири. Пошто беше хришћанин он би изведен пред војводу Корнилија. Упитан, он смело исповеди Господа Христа; зато би бездушно бијен. Потом му провртеше стопала, провукоше конопац и вукоше га од града Анкире до реке Сангаре; при томе војвода иђаше за њим и посматраше. ..
Свети мученик Акакије, млад по годинама, пострада у време цара Ликинија, пред кога би изведен на суд. Пошто исповеди Христа, Акакије би по наређењу Ликинијевом обешен и струган, па затим предат игемону Терентију. Овај врже мученика у котао пун вреле смоле, зејтина и оцта; али светитељ, чуван благодаћу Божјом, остаде неповређен...
Родом из Кападокије; од знатне фамилије; била намењена за невесту цару Михаилу III (842-867 г.) и онаху Св. Теодоре царице; но она по савету Св. Јоаникија Великог изабрала за своје обиталиште Цариградски женски манастир Хрисовалант, и раздавши све имање своје она се постриже у том манастиру. Због својих подвига она се брзо прочу, стече свеопште поштовање најпре у манастиру, затим и ван манастира. И на општу жељу свих патријарх Цариградски Методије (843-847 г.) је постави за игуманију обитељи. Велика подвижница и узорна руководитељка у духовном животу она привуче у свој манастир многобројне пострижнице. Упокојила се 921 године. Данас постоје два дивна њена манастира у предграђима града Атине у Атици.
Преподобни Георгије Градитељ је трећи игуман манастира Иверон на Атосу. Према неким изворима, он је био нећак Светог Јована, оснивача и првог игумана манастира Иверон. Георгије је био уздигнут у ранг игумана након што је Свети Јевтим напустио манастир зарад пута у Јерусалим. Под његовим вођством је изграђена главна црква Успења Пресвете Богородице. Натпис на зиду цркве гласи: "уградио сам ове стубове који неће бити уздрмани вековима. Монах Георгије грузијски, Градитељ"...
После дугог осамљеничког подвига основала манастир од деведесет сестара. У време иконоборства под Константином Копронимом свих деведесет монахиња буду убијене, а преподобна Антуса потом и сама сконча 759. године.
Сто педесет и три мученика, потопљених у мору у Тракији.
Прогледавши, овај слепац поверова у Христа; зато мачем посечен.
Свети Христодул беше родом из Касандре код Солуна. Као дечак дође у Солун и изучи абаџијски (кројачки) занат. Као занатлија путоваше продајући своју робу. Тако би и на острву Хијосу, где купи један дрвени крст, донесе га у Солун, даде да га зографишу, па га приложи цркви Св. Атанасија. У то време чу да један Бугарин хоће да се потурчи, и веома се на то ожалости...