Од младости предаде се Мемнон посту и молитви и толико себе очисти да постаде обиталиште Духа Светога. Исцељиваше неисцељиве болеснике и чињаше многа друга чудеса. Јављаше се на морским бурама и спасаваше бродове од пропасти. Упокоји се мирно у Господу у II веку и пресели се у небеске дворе Господње.
Дечка Станка, који чуваше овце у никшићком крају Црне Горе, убише Турци код оваца за веру хришћанску 15. септембра 1712. године. Његове свете и нетљене мошти - две посвећене дечје ручице, почивају у Горњем манастиру Острогу у црквици Часног Крста, где се подвизавао Свети Василије Острошки. О мученичкој кончини Станковој постоји запис у Горњем Острогу (у кивотићу где му почивају свете и нетљене руке).
Овај свети отац наш Јован роди се у Цариграду половином дванаестог века, у време цара Манојла I Комнена (1143-1180 г.). Благородни и богати родитељи његови Константин Калоктенис и Марија, не имајући деце, измолише га од Пресвете Богородице, обећавајући Јој да ће дете посветити Цркви Божјој. Пошто им се роди овај блажени Јован, они га крстише, а кад поодрасте дадоше га у школу. И он изучи школу на најбољи начин...
Пострадали у Каријском граду Афродисији. У време Диоклецијана (284-305 г.) њихови суграђани их ради њихове вере у Христа много мучили и на крају камењем затрпали за Христа Богочовека.
Прва двојица беху од Седамдесет апостола, а последња беше кћи некога цара са острва Крфа. Јасона и Сосипатра спомиње апостол Павле (Рм 16, 21) и назива их рођацима својим. Јасон је био родом из Тарса као и сам апостол Павле, а Сосипатер из Ахаје. Први беше постављен од апостола за епископа тарсијскога а други за епископа иконијског. Путујући и проповедајући Јеванђеље, ова два апостола стигоше на острво Крф где успеше да саграде цркву у име светог Стефана првомученика и да придобију неке незнабошце за цркву. Цар тога острва баци их у тамницу где беху затворени седам разбојника: Сагорније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије. Ову седморицу апостоли преведоше у веру Христову и од вукова направише јагањце. Чувши цар за то, нареди да се та седморица уморе смрћу у врелој смоли. И тако они примише венац мученички. Када потом цар истјазаваше апостоле, кћи његова девица Керкира, гледаше с прозора муке Божјих људи, па сазнавши због чега их муче, и сама се огласи хришћанком и раздаде све своје наките сиромасима. Разгневи се цар на кћер своју, и затвори је у нарочиту тамницу, па пошто не успе да је тиме одврати од Христа, нареди те запалише тамницу. Тамница изгори, но девица оста жива. Видећи то чудо, многи се народ крсти. Разјарени цар тада нареди те му кћер привежу за дрво и стрелама је убију. Они који повероваше у Христа, побегоше од страшнога цара на оближње острво и скрише се. Цар пође лађом да их похвата, но лађа потоне у мору, и тако нечестиви погибе као негда фараон. Нови цар прими веру Христову, крсти се и доби име Севастијан. Јасон и Сосипатер слободно проповедаху Јеванђеље и утврђиваху Цркву Божју на Крфу до дубоке старости, и ту скончаше земни живот свој, и преселише се у дворе Господње.
Пострадали у време Диоклецијана. Беху суђени и мучени од војводе Тарквинија. После тамновања и мучења посечени мачем.
Словен из Паноније. У време Диоклецијана беше страшно мучен за веру Христову, и пострада у месту Цибалу.
Разбојници које свети апостоли Јасон и Сосипатар затекоше у тамници, обратише их у веру Христову. Због тога сви бише бачени у казан вреле смоле, где и скончаше.
Ови свети мученици беху са острва Керкире (= Крфа). Приведени Христовој вери од светих апостола Јасона и Сосипатра, који тамо проповедаху, ови мученици храбро исповедише Христа. Због тога бише много бијени и мучени од тамошњег цара Керкилина, али се Христа не одрекоше. Најзад скончаше у огњу сажежени.
Блажени Кирил беше син богатих родитеља роди се и би васпитан у граду Турову. Не волећи богатство и славу овог трулежног света, он се са нарочитом љубављу бављаше изучавањем божанствених књига и савршено изучи Свето Писмо. Када дође време, он оде у манастир. Примивши иночки постриг, он стаде служити Богу више од свих инока, постом и бдењем изнуравајући своје тело, и тиме начини себе чистим обиталиштем Светога Духа. У то време он многима донесе користи тиме што учаше и примером својим потстицаше монахе да пребивају у покорности и послушности игуману, да га поштују као Бога, и да га у свему слушају. И говораше да се не може спасти монах који нема послушања према свом игуману сагласно датом завету.