Ова тројица светих мученика пострадаше за Свету Тројицу.
Ови свети мученици беху родом из места Кивиреота код Перге Памфилијске. Живљаху за време цара Декија. Године 251 незнабошци их доставише обласном управитељу као хришћане. Овај нареди те их војници везане доведоше преда њ на суд. Да би их уплашио, управитељ нареди да се пред мученике изложе све справе за мучење. Но ови, видевши то, стадоше громко проповедати Христа. Тада управитељ нареди да их немилице бију сувим воловским жилама. Затим их обесише о дрво, и стругаше им тела све док им се изнутрица не провиде. Но пошто свети остадоше непоколебљиви у својој вери у Христа, управитељ нареди мучитељима да им главе отсеку мачем. Тако ови славни мученици примише венце мучеништва.
Ови свети мученици бише ухваћени као хришћани и изведени пред намесника у Палестини. Пошто исповедише Христа као јединог истинитог Бога, бише бачени у веома мрачну тамницу. Затим бише изведени и истјазавани, паљени огњем, гребани гвозденим ноктима и на крају погубљени заједно са светим мученицима Силвестром и Софронијем (који се такође данас славе).
И ови свети мученици беху ухваћени и доведени пред намесника Палестини. Пред њим они исповедише Христа и бише бачени у тамницу гладни. Затим бише мучени. Пострадаше за Христа мачем посечени, заједно са светим мученицима Маркелом и Антонијем.
Свете жене Кира и Марана беху из сиријског града Верије, рода високог и славног. А и одгој им беше узвишен и племенит. Но пошто оне презреше сјај свога порекла и све радости и забаве овога живота, оне оградише зидом једно место изван града, а врата затрпаше камењем и иловачом. А када то видеше њихове слушкиње, и оне зажелеше да проводе сличан живот. Господарице им њихове онда наредише да у близини њиховог обиталишта сазидају себи малу келију, и да се тамо подвизавају. И кроз једно прозорче оне су посматрале шта њихове слушкиње раде, и често их потстицале на молитву, и распаљивале љубав њихову према Богу.
Овa прекрасна невеста Христова Кирана бејаше из села Ависоке близу Солуна; чедо побожних хришћанских родитеља. Веома лепа, она вођаше живот честит и целомудрен. Но добромрзац ђаво испуни се зависти премa њој због њених врлина; и пошто јој не могаше упрљати душу преко ружних помисли и непристојних замки потајних, он пронађе оруђе за своје зло у лицу једног агарјанина јаничара. Овај беше субаша у селу Ависоки, и скупљаше државни данак. Он се запали сатанском љубављу према целомудреној Кирани, и поче јој се на разне начине удварати, само да би дошао до свога циља. Међутим чедна девица га и не погледаше. Затим јој поче нудити много новаца, обећавати скупоцене хаљине, само да се одазове његовој жељи. Онда прибеже претњама и застрашивањима, па јој чак стаде и смрћу претити. Али Кирана, пуна небеске љубави према Господу Христу, нити се саблазни обећањима, нити се уплаши претњи.
Богомудро апостоловали и у миру се упокојили. О њима говори св. апостол Павле у својим посланицама 7 (Кол. 4, 15; 2 Тм. 4, 21).