Ови свети беху из Ливије. Због исповедања Христа ухваћени и изведени пред намесника и кнеза Ливије. Пошто остадоше чврсти у вери Христовој, повалише их, па им везаше и руке и ноге; онда им наложише ватру на грудима, и тако их дуго пекоше, док светитељи не предадоше душе своје у руке Божје, и узиђоше на небо као победници. Пострадаше ови свети мученици у почетку четвртог века.
Преподобни Илија од ране младости ступи у монаштво, и проведе седамдесет пет година у потпуној самоћи у удаљеној суровој пустињи близу Антиноје Тиваидске[12]. Немогуће је исказати речима велике подвиге, којима се он одавао на врху дивље пустињске горе, одакле ни једанпут не сиђе у насељена места. А ка том врху пробијала се кроз оштро стење уска стазица, по којој се једва могло ступати ногом.
Сви ови свети мученици пострадаше са светим Јулијаном
Богомудро управљао Црквом свети отац наш Кир; патријарховао осам година (705-713 г.) у време цара Јустинијана II и Филипика; упокојио се 714 године.
Патријарховао око двадесет година (406-425). Родом је био из Савастије у Јерменији. Одбацивши Македонијево учење замонаши се, поставши затим и презвитер Велике Цркве. По избору за Царигр. Патријарха ревновао за Цркву и васпоставио празновање Св. Ј. Златоуста у Цариграду. Мирно се преставио у Господу 10. окт. 425 године.
Чувени египатски подвижник, свети Агатон се подвизавао у четвртом столећу. Слављен много због своје кротости, смирености и благости. Једнога дана к њему дођоше неки с намером да искушају те његове врлине, и да га разгњеве. И рекоше му: Јеси ли ти Агатон? Чули смо да си блудник и гордељивац. - Преподобни им одговори: Да, то је истина. - Опет му рекоше: Агатоне, ти си брбљивац и опадач. - Преподобни одговори: Да, то јесам. - Још му рекоше: Агатоне, ти си јеретик. - Преподобни одговори: Нисам јеретик.
Родом из Арабије. Зато што се обратио Христу и исповедао своју веру у Њега, он би посечен и спаљен од мухамеданаца у Тифлису 8 јануара 790 године.
Ова света мученица из Едесе (Северна Грчка) пострада за Христа 1373 године, када Турци заузеше град Едесу. У граду Едеси и данас показују брежуљак где је жива закопана. Спомен њен врши се у Едеси 8 јануара.
Пострадали у граду Јурјеву, у Русији, 1472 године. Свети Исидор беше свештеник при цркви светог Николаја у Јурјеву; ревностан наставник своје пастве и непостидни молитвеник, он међу хришћанима сијаше као звезда својим врлинама. Ревностан поборник Православља он често подстицаше тамошње Немце да оставе латинску веру и присаједине се Православљу...
Обоје од племенитих и богатих родитеља. Венчани у брак заветовали се живети девствено као брат и сестра. Раздаду све своје имање сиротињи, а они се замонаше, и то Јулијан оснује мушки, а Василиса женски манастир. Јулијан је имао до десет хиљада монаха, а Василиса до хиљаду монахиња. Када наста љуто мучење хришћана под Диоклецијаном, Василиса Бога мољаше да се ниједна од њених монахиња не устраши од мука и не одступи од вере православне. Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току шест месеци узе к Себи све монахиње, редом, па напослетку и њихову игуманију Василису. Пред смрт Василиса имала виђење својих сестара из онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и призиваху своју духовну мајку да им што пре дође. Јулијанов манастир пак буде огњем сажежен од мучитеља, а Јулијан бешчовечно мучен и уморен најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио, те је све јуначки издржао, веру одржао, и име Христово прославио. Заједно с Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и Марионила, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука, обратише се и сами у веру Христову; двадесет војника римских; седам браће из тога места; презвитер Антоније, и неки Анастасије, кога Јулијан у време мучења молитвом васкрсе из мртвих. Сви чесно за Христа пострадаше и грађани Царства небескога постадоше око 313. године.