Празник појаса Свете Богородице
По успенију своме Пресвета Богородица даде свој појас апостолу Томи. Тај појас доцније је пренет у Цариград и чуван у запечаћеном ковчегу у Богородичиној цркви Влахерни, задужбини царице Пулхерије. И никад се није отварао овај ковчег све до времена цара Лава Мудрога (886-912). Супруга Лавова, царица Зоа, душевно оболи, и према неком тајанственом виђењу пожели она, да се на њу метне појас Пресвете Богородице. Цар умоли патријарха, те се ковчег отвори, појас изнесе и стави на болесну царицу. Царица одмах оздрави. У спомен тога чуда установи се овај празник. Један део тога појаса находи се у Грузији у Зугдиду. Наиме: ћерка цара Романа исцели се помоћу тога појаса, па доцније, када је отац удаде за цара Абухаза Грузијског, она понесе један део тога појаса са собом. По заповести руског цара Александра I саграђена је нарочита црква у Мингрелији у Зугдиду, где се чува тај део чудотворне одеће свете Богородице.
Свети Генадије, патријарх цариградски
За патријарха дошао после светог Анатолија. Савременик светог Маркијана (в. 10. јануар) и светог Данила Столпника (в. 11. децембар). У његово време основан славни манастир Студитски, позван тако по сенатору римском Студију, који дође у Цариград и с благословом Генадијевим подиже цркву светом Јовану Претечи и при њој манастир. Био је врло кротак и уздржљив. Никога није хтео запопити, ко није знао цео Псалтир наизуст. Председавао помесном сабору у Цариграду, на коме је симонија у цркви анатемисана. Чинио чудеса, и у визији сазнао кончину своју. Управљао црквом тринаест година и преставио се Господу мирно 471. године.
Свети свештеномученик Кипријан
Родио се од неверних родитеља, и сам васпитан у многобоштву. Постао знаменит у Картагини као учитељ философије и реторике. Био ожењен. Но када поста хришћанином, преста живети са женом, и предаде се даноноћном труду око проучавања Светог Писма и усавршавања свога карактера. Због његових необичних врлина би изабран за пресвитера а убрзо и за епископа. Колико беше милосрдан према хришћанима, толико тврд према јеретицима. Написао је доста поучних дела, руковођен Духом Светим. Нарочито силно писаше против идолопоклонства, јудаизма, и јереси Новацијанове. Красан му је и сладак напис о девству, као и о мучеништву, и милостињи, о трпљењу, о молитви Господњој итд. Пострада за време Валеријана и Галијена 258. године. Пред смрт помоли се Богу, благослови народ, и остави двадесет пет златника да се да џелату, који га буде посекао. Недостижна величина и великодушност правог хришћанина!
Свети Јован, митрополит кијевски
Бугарин по роду. Дошао у Кијев 1080. године и одмах стекао толико уважење, да ускоро буде подигнут на престо митрополитски. Управљао црквом осам година. Писао папи Клименту посланицу, у којој га изобличавао због новачења, које је Римокатоличка црква увела. Упокојио се мирно 1089. године.
Пренос моштију Светог Александра Невског
Син кнеза Јарослава. Од малена срцем окренут к Богу. Правдољубив, жалостиван, истински побожан; презирао сујету света; од ране младости заволео Христа; увек жељан свете мудрости светих Отаца; најмилије му занимање било: свуноћна бдења и тајне молитве к Богу. Године 1236. постао кнезом Новгородским. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским. Силан не толико војском колико вером у помоћ Божију; пред битку говорио војницима: "Бог је не у сили него у правди". Том приликом јавили се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећали своју помоћ великоме кнезу, сроднику своме.
Сабор светих просветитеља и учитеља српских
Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште, него само неколико архиепископа и патријарха, и то свети Сава, први српски архиепископ, назван, равноапостолним; Арсеније, наследник светог Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсеју у кротости (Србљак)”; Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље”; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346. године патријарх, преминуо 1349. године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376. године и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388. године; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трпезарију при Пећком манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мехмеда Соколовића, упокојио се 1574, године; Гаврил, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака истјазаван за велеиздају и обешен 1656. године. Уз ове још се помињу Јевстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије, Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „Раби блази и вјерни, добри же дјелатељије винограда Господња”.
Свети Александар, Јован и Павле патријарси цариградски
Александар учестовао на I васељенском сабору у Никеји место престарелог патријарха Митрофана; потом наследио Митрофана. Кад се хтеше неки философи препирати с њим о вери, он рече једном од њих: „У име Господа мога Исуса Христа заповедам ти да умукнеш!” И онеме философ тога часа. Молитвом својом и Арију прекратио живот. Скончао у деведесет осмој години живота, 340. године Свети Јован Постник управљао црквом у време злога цара Анастасија, јеретика акефалита. Упокојио се 595. године. Свети Павле IV управљао црквом пет година и осам месеци, и одрекао се престола примивши тајно схимну, да би покајао свој грех што је најпре пристајао уз иконоборце. Био је претходник великог Тарасија, и упокојио се у време Ирине и Константина 784. године.
Свети преподобни Христофор
Подвижник VI века у обитељи светог Теодосија. У визији видео, да кандила монаха трудбеника горе, а кандила лењиваца не горе.
Свети Евлалије, епископ Кесарије кападокијске
Један од претходника светог Василија. Свога сина лишио чина за ношење одела, неприличног духовноме завету.
Свети преподобни Фантин
Преподобни Фантин родио се у Калабрији у Италији, син Георгија и Вриене. Из детињства он посвети себе Богу. У десетој својој години он би дат у манастир, и примивши монашки постриг он упражњаваше сваку врлину. Пошто постаде искусан вршилац заповести Божјих, он би удостојен божанских откривења. Ходећи по пустињама и горама, он по двадесет дана провођаше без хране, и четири године проведе потпуно наг. Многа зла и невоље доживе преподобни када Сарацени разбојнички упадоше у Италију и пустошаху крајеве њене. Шездесет година трпељиво подносећи та искушења, блажени Фантин напослетку узе два своја ученика, Виталија и Никифора, и отпутова с њима у Пелопонез. Бавећи се дуго време у Коринту, он постаде многима узрок спасења. После тога он оде у Атипу, где се помоли у храму Пресвете Богородице. Затим отпутова у Ларису, где подуже време проживе код гроба светог Ахила. Након тога он се упути у Солун. У Солуну се он срео са преп. Атанасијем Атонским и чувеним подвижником Павлом Ксиропотамским, који, како је сам говорио, "као светеоник обасјавају сада пустињу". Тамо се он осам година наслађивао чудесима од моштију светог великомученика Димитрија, држећи се свог уобичајеног правила уздржања, и упокоји се у дубокој старости, отишавши к своме многожељеноме Господу. Његов ученик Никифор, по заповести коју прими од Господа још у Калабрији, оде после Фантиновог престављења преп. Атанасију у Велику Лавру Атонску, где се упокоји у миру. Његове свете мошти испуштаху благоухани мирис. (Преп. Фантин се празнује и 14 новембра).