Света Февронија
КЋИ цара Ираклија. Још од ране младости одрекла се преимућстава свога звања; проводила живот у пустињачкој усамљености, служећи свим срцем Господу. И тако чисте душе и тела упокојила се у миру 632. године.
Свети преподобни Јов почајевски
Преподобни Јов, син благочестивих родитеља, родио се у Галицији, у месту Покућа. Још измалена Јован показиваше љубав и ревност за свако добро. Као врло мален он се научи читати. У својој десетој години он тајно остави родитељски дом и оде у Угорњицки Преображенски манастир, у Карпатским горама, да се замонаши. У манастиру мали Јован са великом смиреношћу и огњеном ревношћу обављаше сва налагана му послушања. Строгим постом, он изнураваше тело своје...
Свети свештеномученик Неофит, епископ урбински
До свога обраћења Христу Неофит је био персијски војеначалник и звао се Омар. У време похода на Грузију њега посла његов султан у обитељ св. Шио са молбом да се помоли за њега Богу. Приближавајући се обитељи св. Шио, Омар угледа безбројно мноштво Небеских Сила где лете у ваздуху и усред њих дивнога старца са дугом седом брадом. Ово виђење, и ближе упознавање са животом монаха, одушеви Омара, те он кроз неко време дође у манастир са две верне слуге и прими свето крштење, при чему он доби име Неофит а слуге: Христодул и Христофор. Неофит ускоро би пострижен у монаштво. Својим целомудреним животом, постом и молитвом он се тако прослави да постаде украс обитељи. Доцније он би због светог живота свог постављен за епископа, и као епископ убијен од незнабожаца због проповедања Христа.
Свети новомученици Ангел, Мануил, Георгије и Николај
Сва четворица родом из села Мелампес, епархије Лампске на Криту. Ангел и Мануил беху рођена браћа а Георгије и Николај њихови рођаци. У оно време на Криту се многи хришћани притворно показиваху као муслимани, због страха и насиља турског, па тако чињаху и ова четворица младића. Међутим у души они беху истински хришћани. Беху сељаци и беху ожењени по муслимански, али се они и тајно венчаше у цркви...
Света мученица Параскева - Петка
Рођена у граду Иконији од родитеља богатих и христољубивих. По смрти својих родитеља поче девојка Параскева раздавати своје имање бедним и невољним, све у име Христа Господа. Кад наста гоњење у време Диоклецијана, Параскева би изведена на суд пред кнеза те земље. Кад је упита кнез за име, она рече, да се зове хришћанка. Кнез је укори, што не каже своје обично име. А Параскева му рече: „Требаше прво да ти кажем име вечнога живота, па онда име временог живота”. После шибања баци је кнез у тамницу, где јој се јави ангел Божји и исцеливши је од рана, утеши је. Молитвом поруши све идоле у храму незнабожачком. После дугих и љутих мука би мачем посечена, и пресели се у живот вечни.
Свети Арсеније Сремац, архиепископ пећки
Велики јерарх Српске цркве и наследник светог Саве, Арсеније беше родом из Срема. Још у младости замонаши се и предаде искрено свесрдном подвигу ради спасења душе. Но чувши за дивну личност и делатност светог Саве, Арсеније оде к њему у Жичу, где га Сава љубазно прими и уврсти у братство Жичко. Видећи ретке врлине у Арсенију, Сава га ускоро постави за игумана Жичке обитељи. Када Мађари навалише на земље српске, посла Сава Арсенија на југ, да тражи за архиепископију неко место склонитије од Жиче. Арсеније изабра Пећ, и ту сагради манастир и цркву светим апостолима, која се доцније прозва црква Вазнесења Господња. Пред свој други полазак за Јерусалим Сава одреди Арсенија себи за наследника на архиепископском престолу. А када Сава при повратку умре у Трнову, Арсеније навали на краља Владислава, да пренесе тело Савино у српску земљу. Мудро управљао црквом тридесет година, и упокојио се у Господу 28. октобра 1266. године. На олтарном зиду Пећког храма стоји написано: „Господи Боже наш вонми, посјети и благослови храм сеј... помените же и мене грјешнаго Арсенија”. Сахрањен ту у Пећком храму.
Свети мученик Нестор
У време страдања светог Димитрија Мироточивог беше у Солуну неки младић Нестор, који се научи вери Христовој од самог светог Димитрија. У то време приреди христоборни цар Максимијан разне игре и увесељења за народ. А царев љубимац беше неки вандалин по имену Лије, голијатског раста и снаге. Као царев гладијатор Лије изазиваше на мегдан сваки дан људе, и убијаше их. И крволоштво Лијево увесељаваше крволочног цара идолскога. За Лијеве мегдане направи цар нарочито позориште, као једно гумно (тераса) на стубовима. Доле испод тога гумна беху пободена копља са оштрицама увис. Када би Лије некога у рвању победио, он би га ринуо одозго са тога гумна на читаву шуму управљених копаља. Унаокруг стајаше незнабожачки народ са својим царем, и увесељаваху се, како се неко бедно људско биће увија у мукама на копљима, докле не издахне. Међу невиним жртвама Лијевим беху и многи хришћани. Јер када се некога дана нико не би добровољно пријавио на мегдан Лију, тада су по наредби царевој хришћани вучени силом, да се боре са Лијем. Гледајући то ужасно увесељавање незнабожачко, светом Нестору срце се параше од бола. И он се реши, да изађе сам на мегдан џиновскоме Лију. Но претходно оде у тамницу светом Димитрију и потражи од њега благослов за то. Свети Димитрије га благослови, прекрсти га знамењем крста на челу и на прсима, и прорече му: „Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати”. Млади Нестор, дакле, изађе Лију на мегдан. Беше присутан цар са мноштвом народа; и сви жаљаху младога Нестора, што ће погинути и одвраћаху га од борбе са Лијем. Но Нестор се прекрсти и рече: „Боже Димитријев, помози ми!” И с Божјом помоћи савлада Нестор Лија, обори га и рину на оштра копља, где тешки џин брзо нађе смрт. Тада сав народ викаше: „Велики је Бог Димитријев!” А цар се постиди пред народом, ожалости за својим љубимцем Лијем, веома разгневи на Нестора и на Димитрија. Па нареди опаки цар, те Нестора мачем посекоше, а Димитрија копљима избодоше. Тако сконча свој млади земаљски живот овај славни хришћански јунак Нестор, 306. године, и пресели се у Царство Господа свога.
Свети преподобни Нестор Летописац
У седамнаестој години својој ступио у манастир Кијево-печерски, још при игуманству светог Теодосија. Написао прву историју руског народа, у коју је уплео и историју руског подвижништва. Одликовао се необичном смиреношћу и кроткошћу. У своме славном књижевном делу назива себе често: недостојним, грубим, незналицом, напуњеним сваким грехом. Но Бог, који познаје срца људска, прослави овога дивнога угодника свога. Када се Нестор упокоји 27. октобра 1114. године, мошти његове сотворише мноштво чудеса.
Свети Андреј кнез смоленски
Из љубави према Христу напустио славу и част светску, скрио се у један манастир, и ту прерушен и непознат служио као црквењак тридесет година. Упокојио се у Господу мирно 1390. године. Мошти му чудотворне обретене 1540. године.
Свете мученице Капетолина и Еротида
Живљаху ове светитељке у време цара Диоклецијана и управитеља Кападокије Зиликинтија. Света Капетолина беше високога рода и богата, а света Еродита беше њена служавка. Све своје богатство Капетолина раздаде сиромасима, и робове пусти на слободу. Као хришћанка, она би затворена у тамницу. А када је затим изведоше пред управитеља Зиликинтија, и примораваху да принесе жртву идолима, она то одби, смело исповедајући своју веру у Христа као истинитог Бога. Због тога јој глава би одсечена. Служавка пак њена Еродита, заузимајући се за своју госпођу, баци се каменом на управитеља Зиликинтија и удари га. Зато је моткама тукоше; али благодаћу Божјом она остаде неповређена. Затим јој главу одсекоше. И тако обе примише венце мучеништва.