Свети мученици четрдесеторо деце
ОBA света деца пострадаше за Господа Христа мачем посечена.
-220x300.jpg)
Свети мученици Гаврило и Кермифол (Кремидом)
ОВИ свети мученици пострадаше за веру Христову у Египту, у време султана Сулејмана, 1522. године. Беху родом из Египта и обојица живљаху у побожности. Оклеветани од муслимана египатских да руже џамије, бише ухваћени и принуђавани да се одрекну своје хришћанске вере. Но они се ни мало не поколебаше и зато бише погубљени: Кермидол (или Кремидол) би мачем прободен у груди, ослепљен и каменом пресечен на двоје; Гаврилу пак прободоше мачем рамена и затим му одсекоше главу. (Страдање им написано опширније у "Неон Еклогион". Постоји им и Служба у Патријаршијској библиотеци у Александрији, рукопис бр. 379).
Свети свештеномученик Мнасон, епископ кипарски
СВЕТИ Мнасон беше епископ Кипарски; пострада за Господа мачем посечен.
Свети пророк Осија
Син Венријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко осам стотина година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој, која садржи четрнаест глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божју за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве, и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.
Свети мученици Козма и Дамјан, бесребреници
Имају троји свети врачи, по имену Козма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други беху каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, беху најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Кнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „Никакву враџбину ми, нити знамо, нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово”. Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише свети Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових светих моштију, као и од њих живих.
Свети преподобномученик Андреј
Крићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Копронима због иконоборства, оде свети Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви светог мученика Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове”. Због тога би свети. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу 767. године. Мошти његове даваху исцељење болним.
Свети Лазар Четвородневни
Главно му је празновање у Лазареву Суботу уз Часни Пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм посвећен светом Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. године. Када после близу хиљаду година откопаше гроб Лазарев у граду Китији на Кипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов”.
Свети преподобни Антоније леохновски
Син Тверских бојара. Најпре се подвизавао као отшелник у пустоши Рубљеви, на петнаестак километара од Новгорода. Затим је он на Леохнови, у близини језера Иљмења, основао манастир Преображења Господња. А кад Швеђани нападоше на тај крај, преподобног Антонија позва у Новгород Новгородски митрополит Исидор 1161. године, где преподобни Ангоније и оконча у својој 85. години у цркви светог евангелиста Луке. Свете мошти његове бише 1620. године пренесене у Леохновски манастир.
