Покров Пресвете Богородице
Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује, доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. У време цара Лава Мудрога (или Философа) 1. октобра 911. године, било је свеноћно бдење у Богородичној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање, показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „Видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?” Одговори Епифаније: „Видим, оче, и ужасавам се!” Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај, тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
Свети Григорије Просветитељ, епископ јерменски
Рођен у знаменитој фамилији, која је била сродна царској кући персијској (цару Артабану) и јерменској (цару Курсару). Када ове две куће заратише међу собом, Григорије се удаљи у Кесарију Кападокијску, где прво позна веру Христову, крсти се и ожени се. Из тога брака имаше два сина, Ортана и Аростана, и обојицу посвети на службу цркви. По смрти своје жене врати се Григорије у Јерменију и стави се на службу цару Тиридату. И служаше Григорије верно цару своме, и цар вољаше Григорија. Но када цар сазнаде, да је Григорије хришћанин, наљути се веома, и поче га саветовати да се одрекне вере Христове и поклони идолима. Не успевши у томе ништа, Тиридат удари на Григорија тешке муке, и после многих мука баци га у једну дубоку јаму, испуњену сваким отровним гадом, да би га тако сасвим уморио. Но Бог свевидећи сачува жива светог Григорија у тој јами пуних четрнаест година. Тиридат потом настави гоњење хришћана у царству своме, и удари на један женски манастир, где беше тридесет седам сестара са игуманијом Гајанијом. Када их све грозним мукама умори, полуде Тиридат, и беше као дивљи вепар. Сестри царевој пак јави се у сну неки муж пресветао и рече јој, да полудели брат њен неће оздравити докле се Григорије не извади из јаме. Извађен из јаме свети Григорије исцели и крсти Тиридата. Потом Григорије, по жељи Тиридатовој, поста епископом Јерменије, и уз помоћ цареву, а најпре Божију, просвети сву Јерменију и околне стране вером Христовом. И сконча свети Григорије свој многотрудни живот у старости, око 335. године. На његово место би посвећен за епископа син му Аростан, који продужи дело свога оца, и телесног и духовног. Аростан беше један од тристо осамнаест светих Отаца на I васељенском сабору.
Свете мученице Гајанија, Рипсимија и осталих тридесет пет монахиња
Свети мученици Гајанија, Рипсимија и осталих тридесет пет монахиња, које погуби Тиридат због вере у Христа. Рипсимија света беше необичне лепоте, због чега је хтеде узети цар Диоклецијан за жену. Отуда и поче страдање свих тридесет седам монахиња. Рипсимија се отказа да пође за цара зато што се беше посветила Христу као Женику своме. Тада је Тиридат савлађиваше да пође за њега, јер беше цар као опијен лепотом њеном. Но Рипсимија света опираше се свом силом цару безбожноме. „И онај који кнежеве Готске победи и Персијанце порази, не могаше савладати једну девицу Христову”. Јаростан цар предаде је на љуте муке (језик јој одсекли, трбух расекли, и утробу просули), у којима Рипсимија предаде душу своју Богу. Потом и остале монахиње бише похватане и мачем посечене. Над моштима ових светих мученица подигнут је знаменити манастир Ечмиаздински, близу Еривана, главни духовни центар јерменски кроз многе векове.
Свети Михаил, први митрополит кијевски
На молбу великог кнеза Владимира послат од патријарха цариградског у Русију, да крштава незнабожни народ и цркву утврђује и уређује. Свети Михаил крсти народ у Кијеву, Новгороду, Ростову и по многим другим градовима и селима, уреди цркву, постави епископе и презвитере, положи темељ Михаиловском манастиру у Кијеву, посла мисионаре међу Бугаре и Татаре, те многе и од њих придоби за Христа. И то и много другога кориснога учини овај светитељ за само четири године. Упокоји се мирно 992. године. Мошти му почивају у лаври Печерској.
Света Марија Палестинска
Била најпре чтец Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи, Марија се удаљи у пустињу Сукијску, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. Проживе света Марија осамнаест година у пустињи, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Затекли су је још живу, а потом и сахранили ученици светог Кириака.
Света преподобна Анастасија подвижница
У Синаксару Цариградске Цркве њен спомен заједно са данашњом св. мученицом Петронијом.