Свети новомученик Теодор дарданелски
Овај свети новомученик Христов пострада за веру на данашњи дан године 1690 у Дарданелима од Турака. Његова света лобања налази се у храму преподобне Ксеније у Никеји (предграђе између Атине и Пиреја).
Освећење Храма светог Јована Богослова
Храм Светом Апостолу и Еванђелисту Јовану Богослову подигао је у Цариграду, близу Велике цркве (Св. Софије), цар Јустинијан I (527 - 565 год.).
Свети мученици Мина и Минеј и остали с њима
Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.
Свети мученик Папа Нови
Завезан у врећу и стављен у котарицу, па бачен у море; и тако пострадао за Господа.
Седам Макавеја, Соломонија, матер њихова и Елеазар, свештеник
Пострадаше сви за чистоту вере израиљске од цара Антиоха, званог од једних Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око власти архијерејске, и злочина, учињених приликом тог отимања, попусти Бог велику беду на свети град. Антиох хтеде пошто-пото да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско на место вере у једнога живога Бога, и чињаше све у томе правцу. Помагаху ту његову мисао и неки вероломни архијереји и друге старешине јерусалимске. Једном дође сам цар у Јерусалим и нареди, да сви Јевреји једу свињско месо, противно закону Мојсијеву. Јер једење свињског меса беше очигледан знак, да се неко одрекао вере израиљске. Старац Елеазар, свештеник и један од седамдесет преводилаца Старог Завета на грчки језик, не хте јести свињског меса. За то би мучен и у огњу спаљен. Враћајући се у Антиохију, цар узе собом седам синова, званих Макавеји, и мајку њихову Соломонију. Седам браће Макавеја зваху се: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел. На очи мајке опаки цар мучаше једног по једног сина, дерући свакоме кожу с лица и бацајући их потом у огањ. Они сви храбро претрпеше муке и смрт, но вере се своје не одрекоше. Најзад и мајка, када виде и свог последњег трогодишњег сина у огњу, и сама скочи у огањ и изгори, предавши душу Богу. Сви чесно пострадаше за веру у једног живога Бога око 180. године пре Христа.
Изношење Часнога живототворног Крста
Овај празник установљен би договорно од Грка и Руса, у време цара грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то: Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с војскама крстови, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи, да се 1. августа износи крст из цркве Свете Софије, најпре у средину цркве а потом и на улице, ради поклоњења народа и ради спомена чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст, но прави Часни Крст, који се чувао у храму царског двора. Часни Крст је преношен из царског двора у Свету Софију 31. јула, а одатле после ношен по улицама ради освећења земље и ваздуха. Најзад 14. августа поново је враћан у храм царске палате.
Светих девет мученика
Њихова су имена Леонтије, Атије, Александар, Киндеј, Минситеј, Кириак, Минеон, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља, а остали земљорадници. Због дерзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина, беху љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској, и посташе наследници Царства Христова.