Први беше војник а други сенатор римски. У време цара Галијена Марин свети служаше као војник у Кесарији Палестинској. Због вере Христове би посечен мачем. Његовом страдању присуствоваше Астерије сенатор, који беше хришћанин. Он скиде са себе своју доламу, обви њоме тело мученика, узе га не раме, однесе и чесно сахрани. Незнабошци видећи то, посекоше и њега мачем. Чесно пострадаше за Христа око 260. године.
Одмалена болешљив, и одмалена жељан монаштва. Донесен у Печерску лавру ради исцељења, он ту оста до смрти. Он се више мољаше Богу за болест него за здравље. Ноћу му се јаве ангели и постригу га за монаха. Том приликом му рекну, да ће до смрти боловати, и да ће пред саму смрт оздравити. Тако и би. Лежао је двадесет година у постељи. Чинио чудеса за живота и био необично прозорљив. Пред смрт устаде с постеље потпуно здрав, и одмах припреми себи гроб, и упокоји се у Господу 1110. године.
Посечен у време Антонина 213. године у сто шеснаестој години свога живота.
Подвизавао се у Светој Гори, у атару манастира Филотејева; био "жижа благодати" и велики чудотворац. Упокојио се у миру после дужег подвижничког живота. За свог ученика имао је преподобномученика Дамјана (чији спомен видети под 14 фебруаром).
Живео у другој половини деветога столећа; упокојио се у миру. Житије му написао Никола Малаксос, свештеник из Навплија (Пелопонез).
Ове десетине хиљада светих подвижника Тивејских у миру се упокојише.
До свога епископства свети Теоктист подвизавао се као монах у Кијево-Печерском манастиру, и тако се прославио својим подвизима да је, после смрти игумана Јована, 1103 године изабран на његово место. Од свију цењен и поштован он би 1113 године рукоположен за епископа Черњиговског. Као епископ он је много радио, и урадио, на уређењу храмова Божјих и на духовном просвећивању своје пастве. Преставио се у почетку дванаестог столећа.