-220x300.jpg)
Свети мученик Урсикије (Урсикин)
Свети Урсикије беше родом из града Сивента у Илирији. У време цара Максимијана он беше војник. Као хришћанин он би оптужен код цара Максимијана. Цар га предаде епарху Аристиду, да му суди. Овај нареди те Урсикија силно тукоше воловским жилама, и сва му леђа и груди у ране претворише: затим му руке намазаше зејтином, па сумпором, па смолом, и онда метнуше на њих жеравицу. Мучен тако, свети мученик рече да руке његове праведно пате, јер су спасле мучитеља из смртне опасности. Мучитељ Максимијан, прекорен од неког Тертулијана, који је ту био присутан, да је незахвалан према светитељу који га је спасао, нареди да излију хладну воду на мученикове руке те да угасе огањ. Но касније, по извршној пресуди, светом Урсикију би глава одсечена од неког Валента, који га најпре и беше оптужио као хришћанина. Три пута овај бездушник удари мачем по врату светог мученика, и тако блажени Урсикије прими венац мучеништва. Свети Урсикије пострада 300 године.
Свети мученик Лукије војник
Свети Лукије беше војник. Пострада за Господа Христа сажежен у огњу.
Свети новомученик Симеон трапезунтски
По занимању беше златар и живљаше у Цариграду. При једном спору хришћана и Јевреја би оклеветан од Јевреја код турских власти да је тукао једног турског Јеврејина. Зато буде ухваћен и бачен у тамницу, где проведе пуних четрдесет дана. Власти му обећале да ће га пустити ако се потурчи, иначе ће га погубити. Симеон јуначки изјави на суду: "Макар ми хиљаде смрти нанели, ви нећете успети да ме поколебате у мојој вери и љубави према Исусу Христу - Господу мом и Богу мом". Због тога блажени Симеон би осуђен на смрт, и обешен у Цариграду, 14 августа 1653 године. Његово мученичко страдање записао је Јован Кариофилис (види "Неон Мартирологион").
Свети мученик Иполит
Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када свети Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту беше наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепом Лукилију, и како исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече: „Видех невине душе у великој радости” (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, које беше, са старом дадиљом Конкордијом, деветнаест на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: „Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!” Тада га протегоше по земљи и шибаху немилосрдно, а Иполит само викаше: „Хришћанин сам!” Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани, нареди да се сви доведу. Стара Конкордија рече: „Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој, него ли бешчасно с вама нечастивим живети”. Она прва би убијена, а за њом и осталих осамнаест, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше тамо и овамо докле мученик душу своју не предаде Богу.
Свети Тихон Задонски, или Воронежски
Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године у простом сељачком дому. У тридесет четвртој години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа воронежског. Епископствовао је непуних пет година, па се због слабог здравља повукао и настанио у манастиру Задонском. Упокојио се мирно 1783. године у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве, ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима, проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861. године.
Света преподобна царица Ирина
Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стеван Дечански.
Свети преподобни Серид
Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: свети Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Свети Серид скончао земаљски живот у VI веку, и преселио се у вечну радост Господа свога.
Свети мученици Конкордије, Иринеј и Авундије
Видети о њима под данашњим даном: Страдање светог мученика Иполита и оних са њим.
Пренос моштију преподобног Максима Исповедника
Спомен овог светог оца Цркве празнује се 21 јануара, а данас се слави пренос његових светих моштију у Цариград. Мошти су му положене у манастир Пресвете Богородице у Хрисопољу (данас Скутари на азијској страни Босфора), где је он за живота био игуман.
Света царица Евдокија
Мудра и красна атињанка, супруга цара Теодосија Млађег (408-450 г.). Многе цркве и манастире подигла у Јерусалиму, где се по смрти Теодосијевој сасвим преселила да тамо живи. Упокојила се у Палестини 460 године, и погребена у њеном храму Св. Стефана.