Свети Јосиф, брат светог Теодора Студита, из младости се заједно са својим братом Теодором подвизавао под руководством свог ујака преподобног Платона, оснивача манастира у Сакудиону. Због славног подвижничког живота свог преподобни Јосиф би једногласно изабран за архиепископа великог града Солуна. Заједно са братом својим свети Јосиф је изобличавао незаконити брак цара Константина. Доведен у Цариград по наређењу царевом, он би мучен глађу и, најзад, послат у заточење на пусто острво, и тамо бачен у тамницу...
Света девојка Миропија родила се у граду Ефесу од хришћанских родитеља. По смрти оца она би препорођена светим крштењем. Васпитавана од своје мајке у страху Божјем, она с љубављу и усрђем одлажаше на гроб свете мученице Ермионије, једне од кћери светог апостола Филипа (Д. А. 21, 8-9). Она узимаше целебно миро које истицаше из гроба свете Ермионије, даваше га болесницима и исцељиваше их...
Родом из Кијева; спочетка се подвизавао као монах у Печерском манастиру. Жељан усамљености, преподобни Стефан се удаљи у месташце Махришче, на 30 врста од Сергијеве лавре. Ту он, после дугих усамљеничких подвига, основа манастир Свете Тројице. Но мржња неких суседних бојара примора га да се одатле склони на реку Авнежу, на којој он са учеником својим преподобним Григоријем Авнежским основа други манастир Свете Тројице. Велики кнез Димитрије Јоанович поново позва преподобног Стефана у Махришчски манастир, где се он подвизавао све до своје смрти, 1406 године. Свете мошти преподобног Стефана бише 1550 године обретене нетљене, и почивају у његовој обитељи. Оне се прославише многим чудесима.
Овај велики архангел Божји празнује се 26. марта. На данашњи дан пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Светој Гори у IV веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овог архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достоно јест. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно”. У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља, јављање светој Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање светој Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет светој Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењу Господа Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање, јављање женама мироносицама итд.
Неки мисле, да овај светитељ нико други није до Симон прокажени, исцељени од Господа. Апостол Петар постави га за епископа и посла у незнабожачку Галију, где свети Јулијан претрпе велике беде но успе да обрати у веру Христову многи народ. Када крсти кнеза Дефенсона, тада се и многи поданици овога кнеза приволеше вери правој. По благодати Божјој чињаше велика чудеса: болне исцељиваше, демоне изгоњаше и мртве васкрсаваше. Сконча свој живот мирно, и у време своје смрти јави се усред дана кнезу Дефенсону, када овај беше за ручком.
Братучед светог Јована Дамаскина. Подвизавао се у манастиру Светог Саве Освећеног, по чему је и прозван Саваит. Велики подражатељ живота светог Саве и сјајна звезда међу монасима палестинским. Упокојио се у Господу 794. године у шездесет деветој години свога живота.
Као девица отишла на подвиг и шездесет година подвизавала се на обали реке Нила, недалеко од Александрије. Својим примером привукла многе женске к монашком животу. Упокојила се у Господу 370. године.
Свети Серапион живљаше у време цара Севера[2] и беше човек благочестив и врлински. Ухваћен од кнеза Акиле и упитан које је вере, он смело изјави да верује и исповеда Христа - истинитог Бога. Због тога би стављен на разне муке, затим бачен у огањ, и тако доби од Господа венац мученички.
Спомен светих мученика и подвижника Илиофота, Епафродита, Амонија, Хулелеја, Евстенија, Авксутенија, Олвијана, Памегиста, Епифанија, фотија, Харетиса, Христофора, Авакума, Георгија, Александра, Памфодита, Пафнутија, Варнаве, Георгија, Ириника, Елпидија, Епифанија, Ефимијана, Ираклија, Теодосија, Илариона, Јосифа, Корнута, Лаврентија, Ореста, Полемија, Созомена, Сотириха, Христофора и осталих који из Палестине дођоше на Кипар.