Родом из Вилапате у Германији. Био високи чиновник на двору цара Диоклецијана и Максимијана. Најпре се одрекао Христа, но усаветован мајком и сестром, он се поврати вери Христовој и за њу погине 302. године.
ТРИБУН Клавдије, по наређењу цара, мучио светог Хрисанта и Дарију. Но видећи силу Божију и чудеса Божија, он се обрати Христу, и сва породица његова. Зато и бише побијени.
ОВАЈ јунак Христов дружио се с Турцима и често водио разговоре са њима. И једнога дана неки злобни Турци стадоше га наговарати да се потурчи. Али Димитрије не хте ни да чује. Тада Турци отидоше судији и оптужише Димитрија лажно сведочећи како је он тобож ружио веру њихову. Судија донесе одлуку да Димитрија немилосрдно бију и муче док се не потурчи. Бездушно бијен и мучен, блажени мученик остаде непоколебљив. Тада судија нареди да се мученик обезглави. И тако свети Димитрије доби венац мучеништва.
СУПРУГА првопечерског неимара светог Јоне; скончала као монахиња око 1473. године, и сахрањена у Псково-Печерском манастиру.
ОСНИВАЧ Спасо-Преображењског манастира. Син бољарина Охљебина; примио монаштво у Кириловом-Бјелојејзерском манастиру. Заједно са својим учитељем светим Нилом Сорским путовао по светим местима на Истоку. Био у Цариграду и у Светој Гори. По повратку отуда настанио се на 70 врста од Вологде, и тамо основао споменути општежићни манастир. Упокојио се 19. марта 1521. године. У манастирској цркви почивају свете мошти преподобног Инокентија.
ХРИСТОВ новомученик Николај, родом из Смирне, пострада од Турака у Смирни 21. марта 1657. године. Његов се спомен врши још и 6. децембра.
Када у време цара Максимијана. 298 године, плану у Никомидији гоњење на хришћјане, тада стадоше хватати хришћане и бацити у тамнице. Затим их много испитиваху и истјазаваху; и оне који остајаху до краја у вери Христовој, предаваху на смрт. У то дакле време беху и ови Христови мученици, Трофим и Евкарпион. Они најпре беху храбри официри у царској војсци. Као такви, они беху гонитељи и крајњи непријатељи Христа и хришћана: хватаху хришћане и бацаху их у тамнице, јер им насилник беше дао сву власт над хришћанима: кажњавали су и убијали које год су хтели, и спасавали опет које су хтели.
ОВИ свети мученици бише мачем посечени за своју веру у Христа.
Рођен у Јерусалиму у време Константина Великог, а умро у време Теодосија Великог (315-386). Године 346. посвећен за свештеника, а 350. наследио на престолу јерусалимском блаженог Максима патријарха. Трипут збациван с престола и шиљан у прогонство, док најзад у време Теодосијево није повраћен, па проживив мирно још осам година, предаде душу Господу. Две тешке борбе он је имао: једну с аријевцима, који се осилише под Констанцијем, сином Константиновим, а другу под Јулијаном Одступником, с овим отпадником и са Јеврејима. У време силе аријевске на Дан Педесетнице појави се знамење крста, светлије од сунца, које се простирало изнад Јерусалима и Горе Јелеонске, и трајало неколико часова почев од деветога часа изјутра. О тој појави, која је била виђена од свих житеља Јерусалима, писано је и цару Констанцију, и она је служила много на утврђењу Православља против јеретика. У време Одступника пак десило се друго знамење. Да би понизио хришћанство, Јулијан наговори Јевреје да обнове храм Соломонов. Кирил се молио Богу да то не буде. И би земљотрес страшан, који поруши све што би изнова сазидано. Тада Јевреји почеше поново. Но опет би земљотрес, који сруши не само новосазидано него извали и растури и старо камење које се још држало под земљом. И тако се обистини реч Господња: ни камен на камену неће остати. Од многих списа овог светог оца сачувана је његова катихетика, дело првокласно, које потврђује веру и праксу Православља до дана данашњега. Необичан архипастир и велики подвижник био је овај светитељ. Био је кротак, смеран, сав испоштен и у лицу блед. После многотрудног живота и витешке борбе за веру православну мирно се упокојио и преселио у вечне дворе Господње.