Свети преподобни Јефрем новоторжки
У дане благоверних великих кнезова, светих страдалника руских Бориса и Гљеба, беху у Русији три рођена брата: овај Јефрем о коме је реч, Георгије и Мојсије. Они беху родом из Угарске земље, и у звању бојара служаху великим кнезовима Борису и Гљебу. Када свети Борис би убијен на реци Алти, догоди се да бојар Јефрем не беше тамо са кнезом Борисом. И тако остаде у животу, док његов брат Георгије би убијен заједно са светим Борисом: он паде крај господара свог, при чему му убице отсекоше главу због златне гривне којом га беше одликовао свети Борис...
Свети преподобни Теодосије тотемски
Преподобни Теодосије рођен за царовања Василија Јоановича у граду Вологди; васпитан у православној побожности и страху Божијем. На захтев родитеља оженио се; имао деце. Но породични живот га одвлачио од љубави к Богу. Усрдно посећивао цркву; често се дома молио Богу, нарочито ноћу. По смрти родитеља и супруге он се замонаши у Вологодско-Прилуцком манастиру...
Свети преподобни Јефрем евнух
Овај блажени Јефрем беше знаменитог рода и славан. Књаз Изјаслав га веома вољаше и имађаше неограничено поверење у њега. Но овај блажени напусти књажев дом и отиде код преподобног оца нашег Антонија у пештеру, молећи га да га, место служења књазу, уврсти међу слуге Небеског Цара давши му свети анђелски чин монашки. Преподобни Антоније га поучи спасењу душе, и предаде га блаженом Никону да га постриже. Он поступи по наређењу, постриже блаженог Јефрема и обуче у монашку ризу. А какве је муке враг добра, ненавидник ђаво, причинио преподобнима због пострижења овог блаженог Јефрема, као и због блаженог Варлама, описано је у Житију преподобног Антонија и Никона...
Сви свети пустињаци
Овога дана врши се, по Јерусалимском Канонарију, спомен свих Светих Еремита (= пустињака).
Свети Јован Златоуст, златна труба Православља
Спомен овога светила цркве празнује се 13. новембра и 30. јануара. А овога датума празнује се пренос његових чесних моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро, у Цариград где је раније као патријарх управљао црквом. Када се наврши тридесет година од његове смрти, патријарх Прокл одржи један говор у спомен свога духовног оца и наставника, и тим говором толико разгори љубав народа и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, да сви пожеле да се Златоустове мошти пренесу у Цариград. Прича се да се ковчег с моштима никако није дао покренути с места све док цар није написао писмо Златоусту, молећи га за опроштај (јер мајка Теодосијева, Евдоксија, виновна је била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, негдашњу резиденцију своју. Кад је ово покајно писмо положено на ковчег, ковчег постане сасвим лак. При преносу, многи болесници који се дохватише ковчега, оздравише. Када су мошти приспеле у престоницу, тада је цар поново над моштима молио светитеља за опроштај у име матере своје, и то као да она сама од себе говори: „Док ја живех временим животом, пакост ти учиних, а сада када ти живиш бесмртним животом, буди користан души мојој. Слава моја прође и ништа ми не поможе; помози ми ти, оче, у слави твојој, помози ми пре него што будем осуђена на Суду Христовом!” Када је светитељ унесен у цркву Светих Апостола и постављен у престо патријаршијски, тада је маса света чула из уста његових речи: „Мир всјем!” Пренос моштију светог Јована Златоуста извршен је 438. године
Свети преподобни Тит Печерски
Био најпре војник, па када у неком боју задоби рану у главу, он се повуче од света у Печерски манастир где оздрави и прими монаштво. Проводио је време у непрестаном оплакивању својих ранијих грехова. Пред смрт би извештен кроз неку небеску појаву да су му сви греси опроштени. Мошти му почивају у пештерама Теодосијевим.
Свети новомученик Димитрије
Димитрије, кафеџија у Цариграду, беше младић од својих двадесет пет година, врло леп, снажан, и честит по животу. Због тих особина и предности завиђаху му стално турске бадаваџије, који често долажаху у његову кафану. Ови Турци су много пута покушавали на разне начине да Димитрија одврате од вере у Христа и потурче, али увек без успеха. Једнога дана ти се Турци напише у кафани и потукоше међу собом, при чему један између њих би рањен ножем. А Димитрије и остала послуга зађоше међу Турке, трудећи се да их разваде и умире, на шта су по царским законима о кафанама имали право и дужност. Пошто их најзад развадише, они их испратише из кафане...
