Свети преподобни Васијан Тиксенски
Родом из села Бурцева, у Вологодској губернији; по занату кројач; много волео богослужења; недељом и празником редовно одлазио у цркву, пажљиво слушао што се пева и чита; уживао разговарати о вери и о спасењу душе са побожним људима. А када осети у срцу свом тајни глас Оца Небеског који га призива к подвижништву, у њему се запали жудња за новим животом у Богу и за спасењем душе, и он одлучи да остави свет и прими монаштво у Тотемском Спасо-Суморином манастиру. Ту он са радошћу извршиваше најмучније и најтеже манастирске послове и неизоставно посећиваше сва црквена богослужења, задивљујући све својом ревношћу и неуморношћу. Жудећи за усамљеношћу и пустињачким подвижничким тиховањем, он се 1594 године повуче на реку Тиксну.
Свети праведни симеон Верхотурски
Племић; прерушен у бедну одећу ишао из села у село и помагао сељацима у раду. Најзад се настанио у Пермској губернији усред дивљих Вогулича, и учио их вери Христовој. Преставио се 1642 године. Свете мошти његове обретене 1692 године нетљене; почивају у Николајевском манастиру, чинећи чудеса.
Свети преподобни Ефросин, кувар
Прост човек, али Божји човек. Служио као кувар у неком манастиру Аморејском у IX веку. Духовник тога манастира једне ноћи виде себе у Рају, и тамо угледа Ефросина. Ефросин му одбере три рајске јабуке и дарује. Када се духовник пробудио, виде три јабуке необично красне и мирисне код свог јастука. Он брзо нађе Ефросина и упита га: „Где си ноћас био, брате?” „Тамо где и ти, оче”, одговори му блажени угодник Божји. Тада духовник објави цео случај монасима, и сви познаше светост и богоугодност Ефросинову. А Ефросин бојећи се слављења од људи, одмах побеже из манастира и сакри се у пустињу, где проживе остатак свога живота.
Света мученица Ија
Оптужена од жречева идолских и пострадала за Господа у Персији у време Сапора II, 363. године. По предању, сунце је помрачило при њеној смрти, и сав се ваздух испунио дивним благоухањем. Заувек прослављена Господом.
Свети мученици Диодор, Дидим и Диомид
Бијени Христа ради у Лаодикији, и предали душе своје Господу своме.
Свети мученици Димитрије, Евантије и Димитријан
Ови свети мученици: Димитрије, жена његова Евантија и син њихов Димитријан, умреше за Христа мучени глађу. (О њима се говори опширније у Житију светог Корнилија Капетана, под 13. септембром).
Пренос моштију преподобних Сергија и Германа, Валаамских чудотвораца
На овај дан иразнује се пренос њихових светих моштију из Новог Града обратно на Валаам, у њихову обитељ. Њихов спомен врши се 28. јуна.
Света преподобна Теодора
Из Александрије, жена младога мужа. Наговорена неком врачаром она учини прељубу с другим неким човеком. И одмах је поче савест љуто гристи. Ошиша се и обуче у мушко одело, па ступи у мушки манастир Октодекат под мушким именом - Теодор. Њен труд, пост, бдење, понизност и плачно покајање задивили су сву братију. Оклеветана од неке блудне девице, као да је с њом затруднела, Теодора се није хтела правдати сматрајући ту клевету као казну Божју за свој грех. Изгнана из манастира, она седам година проведе пребијајући се по шуми и пустињи, и још уз то негујући дете оне блуднице. Победила сва вражја искушења: није се хтела поклонити сатани, није хтела примити јело из руку једног војника, није хтела слушати савете свога мужа да се врати к њему - јер све је то био само призрак ђаволски, и чим се Теодора прекрстила крстом, све је ишчезавало као дим. После седам година прими је игуман у манастир, где проживе још две године, па се упокоји у Господу. Тек тада познаше монаси, да је то била жена; а игуману се јави ангел и објасни му све. Њен муж тада дође на сахрану, и оста до смрти у келији своје бивше жене. Света. Теодора имаше превелику благодат Божју; зверове укроћаваше, болести исцељиваше, воду у сухом бунару изведе. Тако Бог прослави истинску покајницу, која јуначким трпљењем девет година кајаше само један свој грех. Упокојила се 490. године.
Свети Пафнутије Исповедник
Епископ таиски у Тиваиди Мисирској. За православну веру страдао много; једно му око јеретици беху избили и леву ногу скршили. На Првом васељенском сабору учестовао оповржући с великом силом Аријеву јерес. Цар Константин веома га ценио и често га целивао у оно избодено око, избодено ради истине православне. Устао одсудно на Сабору против западних представника, који су предлагали, да се свештеницима мирским потпуно забрани брак. Био девствеником целога живота свога.