Свети Нектарије, патријарх цариградски
Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после светог Григорија Богослова 381. године. Одликова се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. године.
Свети мученици Зинаида и Филонида
Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницама светог апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем.
Спомен чуда иконе Господа Исуса Христа
У граду Бериту близу јеврејске синагоге живљаше један хришћанин и имађаше икону Господа нашег Исуса Христа. После неког времена овај хришћанин купи себи другу кућу и пресели се у њу преневши све ствари осим иконе Господа Христа, која остаде у првој кући. Но то би по промислу Божјем. У ту кућу, у којој беше икона Господа Христа, усели се неки Јеврејин и живљаше у њој не примећујући свету икону.
Свети Арсакије и Сисиније, патријарси цариградски
СВЕТИ Арсакије, брат св. патријарха Нектарија, патријарховао после светог Златоуста нешто више од године дана (404-5 г.); а свети Сисиније од 426. до 427. године, после светог патријарха Акакија (405-426 г.), који се слави 8. јануара.
Свети преподобни Теофан, испосник печерски
ПОДВИЗАВАО се у Кијево-Печерском манастиру у дванаестом веку. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.
Свети апостол Филип
Родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Јеванђеље и сведочаше га чудесима многим, изгоњењем демона, исцељењем болесних и др. Видећи чудеса светих апостола, крсти се и чувени Симон Волх. Крсти свети Филип и евнуха царице Кандакије. Потом ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
Спомен Седмог васељенског сабора
Овај Сабор одржан је 787. године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ кипарски Константин и овај пример. Чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу, виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „Нашто толику част одавати стени?” рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству), па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град, он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Пресвете Богородице. - Овај Сабор решио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору три стотине шездесет седам отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе.
Свети преподобни Теофан Начертани
Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (в. 27. децембар) замонашио се у манастиру Светог Саве Освећеног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света, нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства свети Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. године. Страдао за иконе двадесет пет година. Написао стотину четрдесет пет канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.
Свети мученици Евлампије и Евлампија
Брат и сестра, из Никомидије. У време једног страшног гоњења хришћана од цара Максимијана неки верни из Никомидије беху се склонили из града и сакрили. Млади Евлампије би послат у град да донесе хлеба. Ушавши у град, виде младић царску наредбу о гоњењу и убијању хришћана, налепљену на зиду, насмеја се тој наредби, смаче је и поцепа. Због тога одмах би изведен пред судију. Када га судија поче саветовати, да се одрече Христа, поче и Евлампије саветовати судију, да се он одрече лажних идола и призна Христа као јединога живога Бога. Тада судија нареди, те га тукоше дуго док га крв не обли и мучише другим љутим мукама. Чувши за мучење свога брата, девица Евлампија дотрча, да и она заједно са братом прими муке за Христа. И она би бијена док јој крв не удари на нос и на уста. Потом их бацише у врелу смолу, па у зажарену пећ, но они силом крсног знамења и имена Христова учинише огањ безопасним. Најзад светом Евлампију одсекоше главу, а света Евлампија издахну пре посечења. Још бише погубљени две стотине хришћана, који повероваше у Христа видећи силу и чудеса света Евлампија и сестре његове. Сви се овенчаше венцима мученичким и пређоше у своју небесну бесмртну домовину.
Свети мученици зографски
Када цар Михаил Палеолог склопи с папом злогласну Лионску унију, да би од папе добио помоћ против Бугара и Срба, тада светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за пет стотина година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду, Иверу и по другим манастирима, Латини нападоше на Зограф. Блажени игуман Тома објави претходно братији, да ко жели да се спасе од Латина, нека се склони из манастира, а ко жели мученичку смрт, нека остане. И тако оста двадесет шест људи, и то двадесет два монаха, са игуманом својим, и четири световњака, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг (кулу) манастирску. Када Латини дођоше, поджегоше кулу, те у огњу нађоше мученичку смрт њих двадесет шест Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1283. године. Исте године у децембру бедно сконча и нечестиви цар Михаил, против кога, а у заштиту Православља, беше се дигао српски краљ Милутин.