Свети Савин, архиепископ Кипарски
Овај преподобни отац роди се у феничанском граду Ликији, у коме свети Епифаније би крштен и замонашен. Када Бог прослави Епифанија, онда житељи Ликије послаше к светом Епифанију свог угледног суграђанина, да га светитељ постави за епископа њиховог града. Заједно са тим човеком дође к Епифанију и Савин...
Свети Полувије, епископ Ринокирски
Преподобни отац наш Полувије био је ученик светог Епифанија. Он је пратио свога учитеља када се овај враћао лађом из Цариграда. Том приликом свети Епифаније му рече: Чедо Полувије, ја већ ево одлазим из овог живота; изврши моју заповест: иди у Египат, јер ћу се ја и после своје смрти старати о теби...
Свети преподобни Теодор
Овај преподобни живљаше у време цара грчког Романа, у 10 веку. Беше родом из места Короне на Пелопонезу, од родитеља знатних и богобојажљивих, који дете измолише молитвама од Бога и одгајише га у науци Господњој. Затим би дат месном епископу, који га рукоположи у чин чтеца; а по смрти родитеља узе га к себи протојереј града Навплија...
Свети Теофан, епископ Кипарски
У јерусалимском кодексу број 1096 (из 12-13. века) стоји под 12 мајом име овог светог Теофана, архиепископа Кипарског.
Свети Папа, епископ Хитроски
Овај свети епископ и исповедник спомиње се у житију светог Епифанија и наводи га Махерас у својој Кипарској Хроници.
Свети новомученик Јован Влах
Јован, новомученик Христов беше родом из Влахије и живљаше у време султана Ибрахима (1640-48 године), тојест у време хришћанског робовања Агарјанима. У петнаестој години његовој, у време султана Мехмеда IV 1648-1687 године, Турци га заробе и одведу у Цариград. Тамо га приморавали да прими муслиманску веру; и после разноврсних мучења они га обесе 1662 године на Пармак капији у Цариграду.
Свети преподобни Дионисије, архимандрит Сергијевске лавре
Био најпре свештеник; обудовевши и изгубивши децу постригао се у Успенском Богородичном манастиру. Ту произведен за архимандрита. Позван од патријарха Гермогена у Москву, био му ревносни помоћник и саветник. Године 1610 постављен за архимандрита Сергијевске Лавре. Много радио на ослобођењу Москве и Русије од Пољака. Много радио на исправљању богослужбених књига. Упокојио се 1633 године. Свете мошти његове почивају у Тројицкој саборној цркви.
+++ Свети Кирил и Методије Равноапостолни - Свети Ћирило и Методије
Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.
Свети свештеномученик Мокије
Римљанин по рођењу, и свештеник у Амфипољу, граду македонском. Пострадао за време Диоклецијана. Молитвом сокрушио кип бога Диониса, чиме неке од незнабожаца огорчи против себе а неке опет приведе к вери. Посечен за Христа 295. године.
Свети Никодим, архиепископ пећки
Овај велики јерарх беше Србин по рођењу. Подвизавао се у Светој Гори, и био игуман Хиландара. По смрти Саве III буде изабран за архиепископа „всеја сербскија и поморскија земљи” 1317. године. Он је крунисао краља Милутина 1321. године. Превео је Јерусалимски типик на српски. У предговору ове књиге он каже: „Свемогући Бог, који зна немоћ нашу, даће нам моћ духовну, но ако ми прво труд покажемо”. Искрено је волео подвижнички живот, и трудио се на искорењивању богумилске јереси и утврђивању вере православне. Упокојио се у Господу 1325. године. Чудотворне мошти почивају му у манастиру у Пећи.