Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами, и написао је дело о умној молитви. Представио се мирно Господу у XIV веку. Он је учио: „Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остало, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена”.
Свети свештеномученик Алвиан пострада у време цара Максимијана, када се Асија налажаше под управом Елиана. Свети Алвиан би ухваћен када неки незнабожачки жрец Агрипин обављаше жртвоприношење идолима. Светог епископа стадоше приморавати да принесе жртву идолима и да на жртвеник стави тамјан, али он одговори на то достојанствено: Ја одајем хвалу Христовој вери, а осуђујем служење идолима.
Oд младости узе Христов благи јарам подвижништва подчињавајући телесне страсти духу. Зато га Бог обогати богатим благодатним даровима и чудотворством, и он исцели многе болесне душом и телом, и многе ђавоимане. Затим се затвори у једну малену и тесну колибу и живљаше у молитвеном тиховању. Удостоји се и чина свештеничког, и настави подвиге чудотворећи. Упокоји се мирно у Господу (незнано тачно када).
Блажени Еразмо, запаливши се још у младим годинама љубављу према Христу, ревносно испуњаваше његове заповести, и би постављен за епископа града Формије. Када незнабожни цар Диоклецијан, подвргавајући хришћане мучењима, изазва пометњу међу градским житељима свога царства, свети Еразмо остави своју столицу и побеже у Ливанске горе, где проведе седам година кријући се од гонитеља. Једном он чу с неба глас анђела који му говораше: Еразмо, нико неће победити непријатеље ако буде спавао. Иди дакле у свој град, бори се јуначки, и победићеш непријатеље.
Поживевши врлински, упокојио се у Господу своме године 937.
Био најпре римокатолик, па потом прешао у Православље. Подвизавао се као монах у Светој Гори са мудрим Теолиптом. Био је учитељ славноме Григорију Палами, и написао је дело о умној молитви. Преставио се мирно Господу у XIV столећу. Он је учиo: "Сабери ум свој, и принуди га да уђе у срце, и тамо остане. Када се ум твој утврди у срцу, не треба да стоји празан, но непрестано нека чини молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме! И никад да не умукне. Кроз то ће се уселити у тебе цео низ врлина: љубав, радост, мир, и остале, због којих ће после тога свака твоја прозба у Бога бити испуњена".
У Скитопољу сви мучени за Христа, и тако скончали.
Сродници познатог војводе Новгородског Јакова Алфана; основали Сокољницки манастир 1389. године. Свете мошти њихове пренете из Сокољницког манастира 1775. године у Новгородски Антонијев манастир, где и сада почивају.
Видети опширније под 17 октобром.