Родом би Мисирац и војник римски под војводом Кампаном, у време нечестивог цара Максимијана. Када дође царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјасни као хришћанин. То исто учинише и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода нареди те их бише и мучише страшним мукама, под којима издахнуше свети Памфамир и Памфалон. Солохон оста још у животу, и би стављен на нове муке. Тако, нареди војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску. Мученик зубима сломи гвожђе и не прими у се смрадну жртву идолску. Најзад му прободоше писаће перо кроз оба уха и тако га оставише да умре. Хришћани узму мученика и однесу у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога уздиже хвалу Богу, сконча свој земни живот, и предста Господу у Царству небеском 298. године.
Син цара Василија Македонца и брат цара Лава Мудрог. На престо патријаршијски дошао је после Фотија и управљао Црквом Божјом од 889-893. године. Мирно скончао и предстао Господу кога је много љубио.
Нектарије и Теофан беху рођена браћа по телу и живљаху у другој половини 15. века у Јањини у Епиру. Из њихове породице, зване Апсарадон, седам чланова постадоше монаси. Преподобни Нектарије и Теофан живљаху најпре уз једног духовног старца по имену Саву, а по његовој смрти отидоше у Свету Гору и ступише у манастир Дионисијат, где нађоше Светог Нифонта, бившег патријарха Цариградског (његов спомен 11. августа). Светитељ их усаветова да се врате на место својег ранијег подвига, на острво у Јањинском језеру, што они из послушања и учинише. Тамо подигоше цркву Светом Претечи и Светом Николају (око 1507. г.).
Атанасије Нови беше епископ града Христијанополиса (у области Трифилијској на Пелопонезу). Рођен је на Крфу 1165. године од побожних родитеља Андреја и Ефросиније, који имађаху осим њега још три сина...
o_slovo>+++ Вазнесење Господње - СпасовданВазнесење Господње празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у сриједу уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Поново се пјевају радосна стихови: «Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...» и «Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему...». Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато. Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?
Неуморно се подвизавајући у послушањима у Кијево-Печерском манастиру, он се у миру преставио 1115. године. Његове свете мошти покоје се у Антонијевој пештери.
Ученик Ефросина Псковског; он заједно с њим проводио дане у духовним трудовима и пустињачким подвизима. Знао латишки и чухонски језик, и целог живота се трудио да дух православне вере, подржи међу онима који су говорили на тим језицима. Последњих година он се прославио даром исцељивања и прозорљивости. Упокојио се 8. септембра 1481. године у својих 90 година.
Овај преподобни живљаше у време благочестивог деспота епирског Михаила II Комнена (1237-1271. год.). Беше родом из села Монодендра у Епиру. Напустивши све сласти дома, женидбе, имовине и света отиде у пустињу, где се веома строго и сурово подвизаваше. Касније се врати у свој крај и настани се на гори данас званој Калана. После дугогодишњих богоугодних подвига преподобни се на овој истој гори престави мирно у Господу. Његово блажено уснуће и прослављање његових светих моштију би објављено светлошћу с неба. Света Теодора, царица у Арти у Епиру (њен спомен се слави 11. марта), подиже још у то време храм овоме преподобном.
Син цара Ивана Грозног; рођен 1582. године; за царовања свога брата Фјодора Јоановича живео у Угличу, и био издајнички заклан ножем, по тајном наређењу Бориса Годунова, 1591. године. Трећег пак јуна 1606. године мошти светог Димитрија обретенe нетљене, и пренесене из Углича у Москву, где и сада почивају у Архангелској цркви, и чине многа и многа чудеса.
Подвизавао се крај села Малунде у близини Левкосије (= Никозије) на Кипру, где му је сачувана света икона (из 18. века) и Служба у рукопису.