Покров Пресвете Богородице
Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује, доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. У време цара Лава Мудрога (или Философа) 1. октобра 911. године, било је свеноћно бдење у Богородичној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање, показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „Видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?” Одговори Епифаније: „Видим, оче, и ужасавам се!” Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај, тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
Свети апостол Ананија
Један од Седамдесеторице. Беше епископ у Дамаску. Према јављању Божјем (Дап 9, 1-20) крстио Савла, доцнијег апостола Павла. Насупрот свима гоњењима храбро проповедао Јеванђеље, због чега буде камењем убијен у граду Елевтеропољу. Његове свете мошти пренете су у Дамаск а доцније у Цариград.
Свети преподобни Роман Слаткопојац
Родом из Емеса, града сиријског. Служио као црквењак најпре у Бејруту, а потом у Цариграду при саборној цркви у време патријарха Јевтимија (490-504). Био неписмен и невешт појању, због чега су му се подсмевали неку учени клирици. Свети Роман се плачевно молио Пресветој Богородици, и она му се јави на сну, пружи му неки свитак хартије (звани кондак), и рече му да прогута. Сутрадан је освануо Божић, и Роман изађе на амвон и ангелским гласом испеваДјева днес. Сви беху удивљени како садржају те песме тако и гласу појца. Примивши од Богородице дар песнички, Роман испева преко хиљаду кондака. Као ђакон велике цркве упокојио се 510. године у Цариграду, и преселио се међу ангелске хорове.
Свети преподобни Јован Кукузељ
Словен из Драча. Као младић био узет у музичку школу у Цариград, где постане омиљени појац на двору царском. Бојећи се људских ласкања и похвала, одбегне у Свету Гору, и пријави се у Лаври као чобанин. Као чобанин и монах он се изванредно подвизавао. У два маха јавила му се Пресвета Богородица. Упокојио се у XII веку.
Свети преподобномученик Михаил, игуман зовијски и са њим 36 монаха
Ови свети преподобномученици подвизаваху се у манастиру Зовији близу Севастије, за царовања Константина и Ирине.[38] Агарјански емир Алим[39] нападе на ту област и заузме је. И примораваше емир ове преподобне оце да се одрекну вере Христове. Но игуман Михаил неустрашиво изобличи и исмеја емира Алима, а своје монахе побуди и охрабри да јуначки поднесу смрт за Христа. И ови славни монаси показаше велику храбост: први преклонише главе своје под мач и бише посечени. А после њих и преподобном Михаилу би глава одсечена мачем. И тако ови блажени отидоше ка Господу Христу, за којим жуђаху.
Свети мученик Домнин Солунски
Свети Домнин беше из Солуна. Када цар Максимијан[34] зидаше себи дворац у Солуну, свети Домнин би ухваћен као хришћанин и проповедник побожности и приведен цару на суд. Цар му са гњевом рече: Како се усуђујеш да исповедаш другог Бога, док цар чествује и исповеда древне богове предака својих? Ако дакле желиш да живиш, принеси боговима жртву. - Но пошто светитељ то одби, цар тиранин нареди да му чупају тело. И док мученик трпљаше то мучење, он исмеваше цара. Због тога незнабожни цар нареди да мученика изведу ван града и одсеку му ноге. И пошто мученику одсекоше ноге, он још читавих седам дана остаде жив, иако за то време не окуси ништа. И узносећи благодарност Господу, блажени мученик My предаде душу своју.
Свети Григорије Просветитељ, епископ јерменски
Рођен у знаменитој фамилији, која је била сродна царској кући персијској (цару Артабану) и јерменској (цару Курсару). Када ове две куће заратише међу собом, Григорије се удаљи у Кесарију Кападокијску, где прво позна веру Христову, крсти се и ожени се. Из тога брака имаше два сина, Ортана и Аростана, и обојицу посвети на службу цркви. По смрти своје жене врати се Григорије у Јерменију и стави се на службу цару Тиридату. И служаше Григорије верно цару своме, и цар вољаше Григорија. Но када цар сазнаде, да је Григорије хришћанин, наљути се веома, и поче га саветовати да се одрекне вере Христове и поклони идолима. Не успевши у томе ништа, Тиридат удари на Григорија тешке муке, и после многих мука баци га у једну дубоку јаму, испуњену сваким отровним гадом, да би га тако сасвим уморио. Но Бог свевидећи сачува жива светог Григорија у тој јами пуних четрнаест година. Тиридат потом настави гоњење хришћана у царству своме, и удари на један женски манастир, где беше тридесет седам сестара са игуманијом Гајанијом. Када их све грозним мукама умори, полуде Тиридат, и беше као дивљи вепар. Сестри царевој пак јави се у сну неки муж пресветао и рече јој, да полудели брат њен неће оздравити докле се Григорије не извади из јаме. Извађен из јаме свети Григорије исцели и крсти Тиридата. Потом Григорије, по жељи Тиридатовој, поста епископом Јерменије, и уз помоћ цареву, а најпре Божију, просвети сву Јерменију и околне стране вером Христовом. И сконча свети Григорије свој многотрудни живот у старости, око 335. године. На његово место би посвећен за епископа син му Аростан, који продужи дело свога оца, и телесног и духовног. Аростан беше један од тристо осамнаест светих Отаца на I васељенском сабору.
Свете мученице Гајанија, Рипсимија и осталих тридесет пет монахиња
Свети мученици Гајанија, Рипсимија и осталих тридесет пет монахиња, које погуби Тиридат због вере у Христа. Рипсимија света беше необичне лепоте, због чега је хтеде узети цар Диоклецијан за жену. Отуда и поче страдање свих тридесет седам монахиња. Рипсимија се отказа да пође за цара зато што се беше посветила Христу као Женику своме. Тада је Тиридат савлађиваше да пође за њега, јер беше цар као опијен лепотом њеном. Но Рипсимија света опираше се свом силом цару безбожноме. „И онај који кнежеве Готске победи и Персијанце порази, не могаше савладати једну девицу Христову”. Јаростан цар предаде је на љуте муке (језик јој одсекли, трбух расекли, и утробу просули), у којима Рипсимија предаде душу своју Богу. Потом и остале монахиње бише похватане и мачем посечене. Над моштима ових светих мученица подигнут је знаменити манастир Ечмиаздински, близу Еривана, главни духовни центар јерменски кроз многе векове.
Свети Михаил, први митрополит кијевски
На молбу великог кнеза Владимира послат од патријарха цариградског у Русију, да крштава незнабожни народ и цркву утврђује и уређује. Свети Михаил крсти народ у Кијеву, Новгороду, Ростову и по многим другим градовима и селима, уреди цркву, постави епископе и презвитере, положи темељ Михаиловском манастиру у Кијеву, посла мисионаре међу Бугаре и Татаре, те многе и од њих придоби за Христа. И то и много другога кориснога учини овај светитељ за само четири године. Упокоји се мирно 992. године. Мошти му почивају у лаври Печерској.