ПРИ Константину Копрониму многи православни војници, оставивши војничко звање, примише монаштво. Многе од њих безакони цар подвргаваше страшним мукама, па онда убијаше. Једнога, по имену Василија, он најпре ослепи. А када свети Василије и после ослепљења продужи клањати се светим иконама, цар мучитељ сам зари мач у стомак Василију и овоме се просу утроба, и тако блажени страдалац предаде душу своју у руке Божије. У то време за свете иконе пострада у Цариграду и свети Стефан Нови. Осим њих бише послани у заточење два Григорија, са неким другима, где и скончаше. Исто тако за свете иконе пострадаше у тешким мукама Андреј и Петар, заједно са светим Стефаном. Најзад, свети Јован би прогнан у Дафну, где, по наређењу царевом, њега често бише, и тако убише. И тако сви они добише венце мучеништва.
Свети Теодор беше братанац преподобног Сергија Радонежског, син његовог старијег брата Стефана. Световно име Теодорово беше Јован. Када Јован напуни седам година, његови побожни родитељи га дадоше да се учи књизи. Напредан у учењу, Јован беше напредан и у побожности. По смрти своје мајке, дечак Јован се нахођаше поред свога оца који се замонаши, и строго се подвизаваше монашким подвизима у своме манастиру...
Спомен светих мученика епископа: ТИМОТЕЈА и ТЕОДОРА; свештеника: ПЕТРА, ЈОВАНА, СЕРГИЈА, ТЕОДОРА и НИКИФОРА; ђакона: ВАСИЛИЈА и TOME; монаха: ЈЕРОТЕЈА, ДАНИЛА, ХАРИТОНА, СОКРАТА, КОМАСИЈА, ЕВСЕВИЈА и ЕТИМАСИЈА
Његов спомен забележен у Париском Кодексу 1578. У другим Синаксарима се не помиње.
СBETИ Иринарх беше из града Севастије. Као младић, он постаде џелат по занимању, који суделује у мучењу светих мученика по наређењу гонитеља хришћанске вере. Но када, за царовања Диоклецијанова, Севастијски кнез Максимијан стављаше на муке седам светих жена, Иринарх виде како оне, слабе жене, јуначки подносе мучења за Христа и посрамљују мучитеља, те и он, озарен благодаћу Божјом, неустрашиво исповеди Христа и објави громко да је хришћанин. Зато кнез нареди те га бацише у језеро; али он изађе жив из језера. Затим га вргоше у усијану пећ; али он чудом Божјим остаде неповређен. Најзад му главу одсекоше мачем, 303. године. И тако он доби венац мучеништва.
ОВАЈ свети пастир стада Христова живео у време цара Маврикија (582-602). Епископовао у Јерменском граду Теодосиопољу.
ЗА њега се каже у Минејима да је родом из Дамаска. He зна се време његовог страдања у Персији.
ОСТАВИО Христа ради жену, децу и рођаке и примио анђелски чин монаха. Проходио пустињу, градове и села. Нађен у Египту у једном храму мртав, опасан гвозденим појасом. Дивећи се његовом подвигу они који га нађоше, ставише га у дрвени сандук заједно са појасом од гвожђа.
Скончаше у огњу, натерана да трче по њему. (Њихов спомен и 13. октобра).
Свети Јаков беше родом из Ростовске области. Рано се замонашио, и због свог подвижничког живота изабран и постављен за епископа Ростовског при митрополиту Пимену и великом кнезу Димитрију Јоановичу Донском. Али он епископом ростовским беше мало, и напусти престо са следећег разлога...