Свети преподобни Григорије Декаполит
Рођен у Декапољу Исавријском од родитеља знаменитих и благочестивих, Сергија и Марије. Када сврши школе, хтедоше га родитељи оженити, но он одбеже у пустињу и замонаши се. Живео је на разним местима, као у Византији, у Риму, на гори Олимпијској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и чудесима. Дешавало се, да га је озаравала светлост небеска; да су му се ангели Божји јављали. Он је гледао красоту ангелску и слушао умилно појање њихово. Поживео дуго и богоугодно, и скончао мирно у IX веку у Цариграду, преселивши се душом у радост Господа свога.
Свети Прокл, патријарх цариградски
Ученик светог Јована Златоустог. Посвећен за епископа кизичког 426. године, а 435. изабран за патријарха цариградског. Управљао је црквом Божјом као мудри архијереј. За његово време догодила су се два знаменита догађаја. Прво, пренете су мошти светог Јована Златоуста из Комана у Цариград, по жељи цара и патријарха. А у то време цароваше цар Теодосије Млађи са сестром Пулхеријом. Друго, беше велики земљотрес у Цариграду и по околини. Многа од најлепших и највећих здања попадаше од страшнога труса. Тада патријарх с царем и мноштвом свештенства, великаша и народа, изађоше на литију. И када се на литији мољаху Богу, деси се, да неко дете чудесно би узето високо у ваздух тако да се најзад не могаше очима догледати. Потом се врати и спусти лагано на земљу. Упитано где је било дете одговори, да је било однесено на небо међу ангеле и да је чуло како ангели поје: „Свјатиј Боже, Свјатиј крјепкиј, свјатиј безсмертниј, помилуј нас!” Чувши ту песму почеше је сви људи у литији певати, и земљотрес одмах престаде. Од тада се одомаћи у Цркви та дивна песма. А дете оно ускоро се упокоји, и би сахрањено у цркви Свете Ирине. Свети Прокл послужи као архијереј двадесет година и сконча мирно у Господу 446. године.
Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије
Беху ово браћа рођена, из Никомидије, од родитеља незнабожачких, Филотеја и Јевсевије, који доцније приме веру истиниту од светог Антима, епископа никомидијског, заједно са синовима својим. Филотеј беше рукоположен за презвитера. Када се он упокоји са женом својом, наста страшно гоњење хришћана под злочестивим царем Максимијаном, и три сина Филотејева беху изведени на суд. Суђени, мучени, истјазавани на разне начине и најзад на смрт осуђени. Више пута јављаху им се ангели у тамници, те им даваху ману за храну и испуњаваху срца њихова млада снагом и храброшћу у трпљењу. Када их изведоше на губилиште, приђоше им два друга, Паладије и Акакије, и разговараху с њима. И док још беху у разговору, мученици свети предадоше Богу душе своје. Тада им војници одсекоше мртве главе и однеше, да би их показали судији. Пострадаше за Христа Господа око 313. године и преселише се у бесмртно Царство Христово.
Свети Исак, архиепископ јерменски
Родио се у Цариграду у време када отац његов беше посланик цара јерменског на двору византијском. Био десетим архиепископом јерменским, и у том звању управљао црквом педесет година. Своје пастирствовање ознаменовао, између других ствари, и преводом Светог Писма на јерменски језик. У једној визији казало му се да ће Јермени временом одступити од чисте вере православне. Овај знаменити јерарх упокојио се мирно 440. године и представио ка Господу.
Свете три девице
Персијанке. У време цара Сапора ове три девице беху гоњене као хришћанке, и најзад ножевима исечене. Из њиховог гроба израсту три смокве, које су лечиле од сваке муке и болести.
Свети преподобни Варлаам и Јоасаф, царевић
Подвижници Индијски. Јоасаф беше царевић, син цара Авенира. Божјим Промислом посети га старац Варлаам, научи га вери Христовој и крсти. Потом се старац удаљи у планину на подвиг, а Јоасаф оста, да се бори са многим искушењима у свету и да их благодаћу Божјом побеђује. Најзад успе Јоасаф, да приведе ка Христу и свога оца. Пошто се крсти цар Авенир поживе четири године у великом покајању - јер и грехе велике беше починио гонећи хришћане - па онда оконча свој земни живот и пређе у бољи. Млади Јоасаф предаде царство своме другу Варахији, а он оде у пустињу да се подвизава Христа ради. Једина му жеља беше на земљи, да се још једном види са својим духовним оцем, старцем Варлаамом. И Бог милостиви испуни му ту жељу, те једнога дана Јоасаф стаде пред пећину Варлаамову и узвикну: „Благослови оче!” Старац Варлам подвизаваше се у пустињи седамдесет година, а свега поживе стотину година. Свети Јоасаф у двадесет петој години остави царство и оде у пустињу, где поживе тридесет пет година. Обојица имађаху велику љубав ка Господу Исусу; преведоше многе у веру истиниту, и преселише се у вечну радост Господа свога.
Свети мученик Илиодор
Из града Магида у Памфилији. Мучен за веру Христову у време цара Аврелијана. При тешким мукама чуо глас с неба: „Не бој се, ја сам с тобом!” Бачен у усијаног бакарног вола, он се приљежно Богу мољаше. И Бог га спасе. Усијани во наједном се охлади, и Илиодор изађе жив. Судија му довикну, да он чини неке мађије. На то мученик рече: „Мађије су моје Христос!” Би посечен и оде ка Господу.
Свети преподобни Варлам печерски
У време када преподобни оци наши Антоније, Теодосије и Никон сијаху у Кијевским пештерама својим сјајним подвизима као три светилника, достојии стојати пред престолом Пресвете Тројице, к њима долажаше често да се наслађује њиховим меденим поукама Варлам, син високородних и христољубивих родитеља: Јована, првог међу бојарима кнеза Изјаслава, и Марије, а унук славног и храброг Вишате, праунук војводе Остромира...