На молбу великог кнеза Владимира послат од патријарха цариградског у Русију, да крштава незнабожни народ и цркву утврђује и уређује. Свети Михаил крсти народ у Кијеву, Новгороду, Ростову и по многим другим градовима и селима, уреди цркву, постави епископе и презвитере, положи темељ Михаиловском манастиру у Кијеву, посла мисионаре међу Бугаре и Татаре, те многе и од њих придоби за Христа. И то и много другога кориснога учини овај светитељ за само четири године. Упокоји се мирно 992. године. Мошти му почивају у лаври Печерској.
Дада - великаш персијски и сродник цара Сапора, а Говделај, син истога цара. Када свети Дада јавно исповеди веру своју у Христа, нареди цар Сапор, те га мучише љутим мукама. Но при тим мукама Дада сотвори именом Христовим чудеса велика, која тако силно утицаше на сина царева Говделаја, да и он поверова у Христа. Незнабожни цар не поштеди ни сина свога, него и њега удари на тешке муке. И Дада и Говделај прославише Бога истрајним трпљењем и многим чудесима, и у мукама предадоше Богу душе своје. Пострадаше у IV веку. Са њима пострадаше - јер повероваше у Христа - и сестра Говделајева Каздоја и главни жрец Гаргал.
Богат грађанин из Газе. Толико беше милостив, да раздајући своје имање сиромашним и сам осиромаши. Пред конац живота нападе га водена болест, и он у тој болести издахну. Но из његовог тела потече целебно миро, којим се болни исцељиваху.
Била најпре чтец Псалтира при цркви Васкрсења у Јерусалиму. Па како беше красна лица, то су се многи гледајући је саблажњавали греховним помислима. Да не би била повод греха других људи, Марија се удаљи у пустињу Сукијску, са једном котарицом боба и једном тестијом воде. Проживе света Марија осамнаест година у пустињи, и силом Божјом нити јој неста боба ни воде. Затекли су је још живу, а потом и сахранили ученици светог Кириака.
У Синаксару Цариградске Цркве њен спомен заједно са данашњом св. мученицом Петронијом.
Мученици Византијски, њих осамдесет, спаљено на морској лађи у време цара Валента због њихове непоколебљиве оданости Православљу.