Као прост угљар живљаше у граду Коману близу Неокесарије. Када умре епископ комански, тада би позват свети Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17. новембар), да председава сабору за избор новог епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом задржаваху на оцени њихове спољашњости, спољашњег достојанства и понашања. Свети Григорије тада рече, да не би требало толико гледати на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки насмешљивци подругљиво узвикнуше: „Онда да изберемо за епископа Александра ћумурџију!” И наста општи смех. Свети Григорије упита, ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар, беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору. Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се, направио се јурод Христа ради од онда откад је прочитао и разумео Свето Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело, па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Светог Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим, и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана.
Духовник и учитељ светог Пахомија Великог (који се слави 15 маја). Подвизавао се у почетку четвртога века у Египту; преставио се у миру.
У миру се упокојили и од Господа венце добили.
Свети новомученици Христови Анастасије (Панерис) и Димитрије (Бејазис) бише родом са острва Митилине (Лезвос): Анастасије из места Асоматон, а Димитрије из Агиаса. Били су блиски по вери и занату (а можда и по телесном сродству). Плетући корпе и котарице они од тога живљаху, а уз то неуморно проповедаху Еванђеље Христово својој поробљеној браћи Хришћанима. Због тога их Турци затворише у тамницу, затим дуго мучише и најзад поубијаше за веру Христову, 11 августа 1816 (или 1819) године у месту Касамба на Митилини. Анастасије пострада у 20, а Димитрије у 18 години живота. Ту у родном месту Димитријевом Агиасу подигнут им је величанствени храм.
Обновљење Храма Пресвете Богородице 'Елеусе' то јест Милостиве.
Ђакон у Катани Сицилијској. Цар Диоклецијан посла у Сицилију некога војводу Пентагура, да уништи хришћане, ако их тамо нађе. Пентагур не нађе ниједног хришћанина, јер оно мало што их беше, кријаху се од гонитеља и не објављиваху себе. Тада неко оптужи Евпла светога, како иде с неком књигом код тајних хришћана, и чита им ту књигу. Та књига беше свето Јеванђеље. Пошто га изведоше на суд за мало време, обесише му ону књигу о врат и одведоше у тамницу. После седам дана тамновања и гладовања би предат на мучење. Када га бијаху гвозденим моткама, Евпл ругајући се рече судији мучитељу: „Безумниче, зар не видиш да су ове муке за мене као паучина због Божје помоћи? Ако можеш пронађи друге, љуће, јер су ове као играчка”. Најзад изведоше мученика Христова на губилиште. Тада свети Евпл отвори свето Јеванђеље и читаше из њега народу дуго. Многи се обратише у веру Христову, а свети Евпл би посечен 304. године и пресели се у Царство небеско. Чудотворне му мошти леже у једном селу близу Неапоља званом Вицо делла Батониа.