Свети мученици Терапонт и Макарије
У синаксару Цариградске Цркве ова два света мученика спомињу се заједно са светим мученицима Маркијем и Маркијом (о којима видети под 27. јуном).
Свети преподобномученик Прокопије
Завичај светог преподобномученика Прокопија беше место крај Варне, у Бугарској. Његови родитељи беху побожни хришћани. Када Прокопију би двадесет година, у њему се појави жеља да посвети себе иночком животу. Стога он остави родитеље и сроднике и удаљи се у Свету Гору - Атон...
Свете преподобномученице Лионида, Ливија и Евтропија
За веру у Христа: свету Лиониду спалили, а светој Ливији и светој Евтропији главе мачем одсекли, 310. године. Свету Евтропију као девојчицу мајка подстакла на мучеништво.
Свети новомученик Георгије аталијски
Овај свети новомученик Христов би родом из крајева Аталије (у Малој Азији), од родитеља благочестивих и богатих, који имађаху на свом имању цркву у част свете великомученице Екатерине. Још као дете Георгије би од стране аге Прусала насилно отет и насилно потурчен, и доби турско име Мехмед. Кад одрасте ага га ожени својом ћерком и он живљаше у засебној кући. Тада побожни родитељи његови наговорише хришћанску жену Марију, која служаше у кући Георгијевој, да му открије његово порекло и на који начин би потурчен...
Свети преподобни Симон
У миру се упокојио. Његове мудре изреке о смиреноумљу налазе се у "Евергетиносу".
Свети кнез Петар-Давид и књегиња Февронија-Ефросинија, муромски чудотворци
Свети супрузи; веома побожни и милосрдни; хранили гладне, неговали болне, збрињавали сиротињу; живели строго по хришћански; били смирени, целомудрени, некористољубиви. У старости обоје примили монаштво, и обоје се преставили у један дан 1228. године. Свете чудотворне мошти њихове покоје се у Муромској саборној цркви.
Света преподобна мученица Февронија
Кћи сенатора Просфора из Рима. Да би избегла брак са смртним човеком, она себе обручи Христу и замонаши се на Истоку у земљи Асирској, у манастиру, где њена тетка, Вриена, беше игуманија. Лисимах, син некога великаша, имаше жељу да се ожени Февронијом, но како цар Диоклецијан подозреваше у њему потајног хришћанина, посла га на Исток, са Селином, стрицем његовим, да хвата и убија хришћане. Суров беше Селин као звер, и свуда без поштеде истребљиваше хришћане. Лисимах, напротив, где год могаше штеђаше хришћане и склањаше их од свога звероподобног стрица. Направивши пустош од хришћана у Палмири, Селин дође у град Сивапољ, близу ког беше манастир девички са педесет испосница, међу којима и Февронија. Иако јој беше тек двадесет година, Февронију поштоваху и у манастиру и у граду због велике кротости, мудрости и уздржљивости. У том манастиру држаше се правило блажене Платониде, раније игуманије, да се сваки дан петка проводи само у молитвама и читању свештених књига, без икаква другог рада. Вриена беше одредила Февронију да чита сестрама свештене књиге, и то стојећи скривена иза завесе, да се нико не би замаивао и пленио красотом лица њенога. Чувши Селин за Февронију, нареди да му је доведу. Па кад се света девица не хте одрећи Христа и пристати на брак са смртним човеком, он нареди да је шибају, потом да јој зубе избију, потом да јој одсеку руке, па прси, па ноге, и најзад да је посеку мачем. Али мучитеља - тога истог дана снађе страшна казна Божја: бес уђе у њега, и обузе га неки самртни ужас; у том ужасу он удари главом о мермерни стуб и паде мртав. Лисимах нареди да се тело Февронијино сабере и однесе у манастир, где буде чесно сахрањено, а он се са многим другим војницима крсти. Од моштију свете Февроније биваху многа исцељења, а и она се јављаше у дан празника њеног и стајаше на свом уобичајеном месту међу сестрама, и све сестре гледаху је са страхом и радошћу. Чесно пострада света Февронија и пресели се у вечно блаженство 310. а 363. године мошти њене буду пренете у Цариград.