Први дан по Васкрсу, у који се песме дана Хришћанске Пасхе поју са истим интензитетом и жаром, јер се цела Светла седмица сматра као продужетак једног дана - Васкрса.
o_slovo>+++ Васкрсење Господа Исуса Христа - ВаскрсУ недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”. Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели. Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
lan_naslov>Велика суботаСилазак Господа Исуса Христа у ад (Велика субота) На наговор јеврејских првосвештеника и фарисеја Пилат шаље стражаре да чувају Христов гроб, како неко не би украо тело и после ширио вести о томе да је Он васкрсао. Христос је сишао у ад, да из њега ослободи душе свих људи помрлих пре њега, затворене као у тамници. Богослужење на Велику суботу зато је пре свега побожно бдење пред гробом Господњим. У свечаном миру ипак се већ наслућују радосна звона васкршње радости.
lan_naslov>Велики четвртак (Тајна вечера)Уочи Пасхе, Господ се са ученицима окупља на вечери у једном дому у Јерусалиму. Пошто је опрао ноге својим ученицима, да би им показао да онај који је први треба свима да служи, Господ ломи после благослова хлеб и дели ученицима; „Узмите, једите ово је тело моје, које се за вас ломи”... затим им даје да сви пију вино из исте чаше: „Пијте из ње сви, јер ово је крв моја новога завета, која се за многе пролива, ради отпуштења грехова” и тако установљава велику хришћанску тајну причешћа. После опроштајне беседе и молитве у Гетсиманском врту, војници које је довео Јуда издајник хватају Исуса и одводе Га првосвештеницима Ани и Кајафи, затим римском намеснику Понтију Пилату. По наређењу јеврејских власти шибају Га и осуђују на смрт.
Преподобни Јован, ученик светог Григорија Декаполита. У време иконоборне јереси цар Лав Јерменин стави овога Јована на муке заједно са његовим учитељем Григоријем и са светим Јосифом Песмописцем. Када Григорије сконча свој земаљски живот, Јован постаде игуман манастира Декаполитовог у Цариграду. Поставши игуман, он удвостручи свој подвиг ради Царства Божјег. Скончао мирно око 820. године. А по смрти сахрани га свети Јосиф часно близу гроба светог Григорија.
Родом из Јањине, негдашње престонице цара Пира. Када његови сиромашни родитељи помреше, тада се млади Јован пресели у Цариград и тамо продужи свој занат (јер занатлија беше). Не много пре тога Турци беху освојили Цариград, и многи од хришћана из страха беху се одрекли Христа и примили Мухамедову веру. Свети Јован имаше своју радњу баш међу оваквим потурицама. Уколико млади Јован више гораше љубављу према Христу Господу, утолико се јаче испољаваше као хришћанин пред овим издајницима Христа. И поче се с њима препирати о вери, па најзад и укоревати због издаје Христа. Тада га они одвукоше пред суд и лажно оптужише као, тобож, да је он био раније примио Ислам, па се сад поново вратио у Хришћанство. Пошто би мучен и тучен штаповима и гвозденим шипкама, вргоше га у тамницу. Други дан - беше дан Васкрса Христова - поново га поведоше на истјазање, а Јован изађе радосно певајући: „Христос воскресе из мртвих!” Мучитељима својим он храбро рече: „Чините што хоћете, да бисте ме што пре послали из овог кратковременог живота у живот вечни: роб сам Христов, Христу следујем, за Христа умирем, да бих с Њим живео!” После тога Јован би везан у синџире и доведен на спалиште. Видећи огањ велики, спремљен за њега, Јован сам потрча и скочи у пламен. А мучитељи његови смотривши како он воли смрт у огњу, извукоше га из огња и осудише на посечење мачем. Када му одсекоше главу, бацише и главу и тело у огањ. Доцније хришћани разгрнуше пепео и сабраше неке остатке његових чесних и чудотворних моштију, и сахранише у Великој Цркви у Цариграду. Тако сконча смрћу мученичком и прими славни мученички венац свети Јован Јањински 18. априла 1526. године.
Сви намучени у време цара Диоклецијана. Беху незнабошци док не видеше муке светог великомученика Георгија. Но видећи те муке, и храброст овога славног мученика, и чудеса многа која се појавише тада, они примише веру хришћанску, за коју ускоро и пострадаше, и славом увенчани бише.
Архијереј и исповедник Христов свети Козма беше из Цариграда. Заволевши Христа још у младости, он остави овај сујетни свет и замонаши се. Отхранивши себе млеком подвижништва, и очистивши себе пошћењем и осталим добрим делима, он постаде обиталиште Светога Д, уха, и би постављен за епископа у Халкидону. У време злочестивих иконобораца показа велико јунаштво борећи се за православну веру. Јеретички цареви су га приморавали да се одрекне поштовања светих икона, али он никако не пристаде. Због тога би послат у прогонство, и многе муке претрпе. И поново би позван и примораван да се придружи иконоборској јереси, али он не хте ни да чује. Зато би стављен на безбројне муке заједно са преподобним Авксентијем. И тако мучен и злостављан од зловериих и бедних иконобораца предаде душу своју у руке Божје и пређе у небески мир, око 816 године.