Госпођа (грчки кириа) и робиња пострадале за Христа мачем посечене.
Овај свети мученик пострада за своју веру у Христа -премазан смолом, па у огањ бачен, и у огњу копљем прободен.
lan_naslov>Прво БденијеУ православној Цркви имамо Прво и Друго бденије. Бденије или бдење је појам који долази од глагола „бдити", као што можемо бдити над дететом, или над својом душом. Прво бденије је уствари јутрење са читањем великог канона Светог Андреја Критског.
Рођен у Сицилији, од родитеља благочествих и добродетељних, Плотина и Агатије. По смрти родитеља пређе у Солун где се замонаши. Као монах би узор свима у посту, крајњој уздржљивости, непрестаном мољењу псалмопојању, бдењу и труду. Солунски епископ рукоположи га за јеромонаха. Знаменити Григорије Декаполит, посетивши Солун, заволи Јосифа душом и срцем због његовог ретког карактера, те га узе са собом у свој манастир у Цариграду. Кад опет букну пламен иконоборске јереси под Лавом Јерменином, овај Јосиф би упућен у Рим, да позове папу и римску цркву у борбу за праву веру. Но на путу ухвате га пирати и довезу на Крит, где су га јеретици држали шест година у тамници. Јосиф се радовао што се удостојио страдати за Христа, и непрестано је за то благодарио Богу сматрајући железне вериге на себи као украсе од злата. Шесте године, на Божић изјутра, зли цар Лав би убијен на јутрењу у цркви. У тај сами час јави се свети Николај Јосифу у тамници и рече му: „Устани и следуј мени”! Јосиф се осети као дигнут у ваздух; и наједанпут обре се пред Цариградом. Његовом доласку обрадују се сви правоверни. Испевао је каноне и стихире многим осветитељима. Имао је дар прозорљивости, због чега га патријарх Фотије постави за духовника и исповедника свештенству препоручујући га као: „човека Божјег, ангела у телу, оца отаца”. У дубокој старости предаде дух свој Господу, коме је верно служио и делом и песмом. Оконча мирно уочи Великог Четвртка 883. године.
У време цара персијског Саворија би погубљен епископ свети Симеон. Фервута, сестра епископа, би узета у двор по жељи царице. Но Фервута беше нобичне лепоте, због чега навалише многи просиоци, међу којима и жреци и гатари незнабожачки. Фервута све одби; тиме изазва велики гнев против себе. Па како се у то време царица разболи, сви жреци објаснише цару, да је царица отрована од Фервуте, а као лек болесној царици препоручише ово: да се Фервута, сестра њена, и робиња њихова, као хришћанке, престружу тестером, да се три половине тела ставе на једну страну а три на другу, а царица да се пронесе између њих. Цар се сагласи с тим крволочним гатарским предлогом. И Фервута са својом сестром и робињом пострада тако за Христа 343. године заслуживши тиме неувели венац у бесмртном царству Господа свога.
Монах јорданске обитељи у времену цара Теодосија Млађег. Он је пронашао, причестио и сахранио св. Марију Египатску. У својој стотој години упокоји се у Господу, у VI веку.