Светих шест војника и њихов старешина
12.01.2024.

Светих шест војника и њихов старешина

ПРЕКО светог мученика Филетера поверовали у Христа; скончали у миру.


Свети преподобни Лав, архимандрит
12.01.2024.

Свети преподобни Лав, архимандрит

ПРЕПОДОБНИ отац Лав архимандрит светим подвизима угоди Богу, и сконча у миру.


Освећење Храма Светих 40 мученика
11.01.2024.

Освећење Храма Светих 40 мученика

близу Бронзаних врата у Цариграду


Свети преподобни Тадеј
11.01.2024.

Свети преподобни Тадеј

Преподобни отац наш Тадеј беше најпре роб. А кад би ослобођен ропства, он ступи у Студитски манастир, и постаде ученик светог Теодора Студита Исповедника. Замонашен, он вођаше врло богоугодан живот: његови постови и бдења беху строги и многи; послушност неизмерна; уздржање превелико; ништа није имао осим одеће на себи. Зато беше и вољен и уважаван од свију.


Свети преподобни Венијамин
11.01.2024.

Свети преподобни Венијамин

ПРЕПОДОБНИ отац наш Венијамин подвизавао се на Нитријској гори у Егииту. Упокојио се 392. године.


Свети преподобни Атинодор
11.01.2024.

Свети преподобни Атинодор

ОВАЈ Божји човек био ученик преподобног Пахомија Великог. Упокојио се у миру.


Свети преподобни Георгије, епископ никомидијски
11.01.2024.

Свети преподобни Георгије, епископ никомидијски

САВРЕМЕНИК великог патријарха светог Фотија; делио са њим животне недаће. Познат као писац канона и тропара. Упокојио се у деветом веку.


Сабор свих хришћана
11.01.2024.

Сабор свих хришћана

ХРИШЋАНИ који скончаше од глади, од жеђи, од мача, од мраза. Сабор њихов вршио се у храму Пресвете Богородице у Халкопратијама, у Цариграду, где је лежао кивот са појасом Пречисте Владичице.


Освећење Храма Светих 40 мученика
11.01.2024.

Освећење Храма Светих 40 мученика

близу Бронзаних врата у Цариграду


Светих четрнаест хиљада младенаца витлејемских
11.01.2024.

Светих четрнаест хиљада младенаца витлејемских

Како се мудраци источни не вратише из Витлејема у Јерусалим, да јаве Ироду о новорођеном Цару, него по заповести ангела другим путем одоше у домовину своју, разјари се Ирод као звер љути и нареди, да се побију сва деца од две године и испод две године у Витлејему и по свој околини витлејемској. Та страшна заповест царева би извршена дословце. Војници његови једну децу мачем посекоше, другу о камен разбише, трећу ногама згњечише, четврту рукама удавише. И диже се плач и јаук матера до небеса: „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахила оплакује децу своју, и неће да се утјеши, јер их нема”, као што је и пророковано (Јер 31, 15; Мт 2, 18). Овај злочин над многом невином децом изврши се годину дана по рођењу Христовом 29. децембра. За то време Ирод трагаше, не би ли пронашао божанског Младенца. Искаше од Захарије сина му Јована, наравно да би га убио, пошто мишљаше да је Јован тај нови Цар. Па како Захарија не даде Јована, то по наредби Иродовој сам Захарија би убијен у храму. Био би убијен и свети Симеон Богопримац, да се ускоро по Сретењу не представи Богу. Побивши децу витлејемску, Ирод се тада окоми на старешине јеврејске, који му толковаху, где се има Месија родити. Тако уби Иркана првосвештеника и седамдесет стараца из Синедриона. Тако зло скончаше они који се саглашаваху с Иродом, да новога Цара Младенца треба убити. Потом уби свога брата и сестру и жену и три своја сина. Најзад постиже и њега казна Божја: поче се сав трести, ноге му отекоше, доњи део тела му се загноји, и из гноја црви потекоше, нос му се затвори, и смрад неподносиви распростираше се из њега. Пред сам издисај сети се, па да се они не би обрадовали смрти његовој, нареди да их све побију. Тако изврже своју нечовечну душу овај грозни владар и предаде је ђаволу у вечиту својину.


1 635 636 637 638 639 2.232