Преко светог Харалампија поверовале у Христа, и за TO мачем погубљене
Богоугодно патријарховао Јерусалимском Црквом у другој половини седмога и почетком осмога века. Упокојио се 706. године. Изгледа да је, због најезде Арапа, боравио дуже времена у Цариграду. Учествовао је на Шестом Васељенском Сабору 680-1. године у Цариграду.
Ови ови архијереји Божји у разна времена богомудро и свето епископствовали на епископском престолу Новгородском, Богу угодили, себе благодаћу и врлинама еванђелским осветили и посветили, ревносно паству ка Царству небеском водили, и тако Царство небеско и сами задобили.
Кнез новгородски Владимир, унук св. Владимира равноапостолног. Упокојио се 1052. године. И његова мајка, супруга великог кнеза Јарослава I, која се пред смрт замонашила добивши име Ана. Упокојила ce 1051. године.
Спочетка се подвизавао у Обнорском манастиру, у Вологодској епархији. Затим се удаљио и на ушћу реке Корјажемке основао Корјажемски манастир, и био игуман. Упокојио се 10 фебруара 1540. године. Свете мошти његове обретене нетљене 1557. године.
Ови светитељи постадоше ученици светог апостола Петра. Свети Маркел беше отац светог Панкратија. Они живљаху у Антиохији када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи. Чувши за чудеса Христова, свети Маркел узе свога сина Панкратија и оде са њим из Антиохије у Јерусалим да виде Господа. Од тада Панкратије постаде познат апостолу Петру. По вазнесењу Господњем Панкратије беше пратилац апостола Петра. И би од апостола Петра хиротонисан за епископа у граду Тавроменији на Сицилији. А отац његов Маркел би хиротонисан за епископа сицилијског. Пошто многе незнабошце обрати ка Господу, свети Маркел сконча у миру. Свети Панкратије празнује се 9. јула, где је и његово опширно житије. Свети пак Филагрије беше такође ученик апостола Петра. Би рукоположен за епископа у Курију на Кипру где проповедаше Еванђеље и многе незнабошце обрати ка Христу. Многа је искушења и невоље поднео за истиниту веру Христову, и скончао мученички.
Ови свети мученици пострадаше у Солеји на Кипру.
Помазивањем јелејем исцељивао болеснике. Мирно се упокојио у 14. веку.
Блажени Роман родио се у граду Росу, близу Антиохије. Кад постаде пунолетан, он се затвори у малој келији у околини Антиохије. У својој келији никад није ложио огањ ни палио свећу. Храна му беше хлеб и со, пиће - вода; и то у врло малим количинама, тек да одржи живот. Носио је само власеницу, а испод ње тешке ланце. Ради таквих подвига преподобни Роман се удостоји од Бога дара чудотворства: благодаћу Божијом исцељивао је разне болести. Многе заблуделе извео је на пут спасења који води у царство Божје. Доживео је дубоку старост, и мирно отишао ка Господу. Чудотворац за живота и по смрти. Помаже неплодним женама, кад му се моле.