ПОСТРАДАЛИ за време Максимијана (286-305) и Магненција. Ухваћени као хришћани од Вавда игемона, (вероватно у Македонији, јер као што је познато Вавд је био игемон Адријанопоља у Македонији), и пошто се нису дали убедити да се одрекну Христа, обешени су главом надоле и немилосрдно стругани гвозденим ноктима. Подвргавани су и другим страховитим мучењима, док им најзад није глава одсечена.
ОВАЈ свети мученик сверадосно пострада за Господа Христа мачем посечен.
ЗАМОНАШИО се у Костромском Воздвиженском манастиру. Жељан пустињачког усамљеничког подвижништва удаљио се на реку Монзу; и крај ње основао Благовештенски манастир; у њему се подвизавао до свог престављења, 1595. године. Чинио чудеса за живота. Свете мошти његове почивају у Благовештенској цркви.
О ЊОЈ се говори само у јерусалимском Канонару. Празнује се заједно са светом Февом.
ОВИ свети мученици пострадаше за Христа Господа мачем посечени.