Ученик и следбеник светог Теоне, архиепископа александријског. Био неко време учитељем у знаменитој философској школи Оригеновој. На престо архиепископски ступио 299. године а мученички скончао при гробу светог апостола Марка 311. године. Управљао је црквом у претешко време, када су над вернима чинили насиље - споља неверници, а изнутра јеретици. У његово време пострадало је у Александрији шест стотина седамдесет хришћана. Често су целе породице извођене на губилиште и губљене. У то време Арије нечестиви смућивао је верне својим кривим учењем. Свети Петар га одлучи од Цркве и прокуне у овоме свету и у ономе. У тамници сам се Господ јавио овоме великом и дивном светитељу.
Никада није пио вина. Једном би ухваћен од разбојника, и харамбаша га присили да испије чашу вина. Видећи добродушност Пафнутијеву харамбаша се покаја и напусти своје разбојничко занимање.
ОНИ преко свете великомученице Екатерине повероваше у Христа, и због тога бише спаљени у огњу. (Негде се наводи број сто педесет).
О ОВИМ светим мученицима видети под данашњим датумом у Житију свете великомученице Екатерине. (Негде се спомињу 25. новембра).
ОВАЈ свети мученик живео у Антиохији за време Јулијана Одступника. Чувши Јулијан како хришћани, приликом преноса моштију Св. Вавиле из Антиохије у Дафни (предграђе Антиохије), певају псалме, завршујући сваки псалам речима: "нека се постиде сви који се клањају идолима", - заповеди епарху Салустију да ухвати младог Теодора, који беше међу појцима. Храбри младић би обешен и тучен воловским жилама, гвозденим ноктима струган, и окован бачен у тамницу, где претрпе многе невоље. По некима, после тешких мучења он би пуштен на слободу, a no другима мачем посечен.
ПОСТРАДАО за Христа у Коринту за време гоњења под царем Јулијаном Одступником.