Родом из Понта; син богатих родитеља; у младости службовао у војсци; био и на царском двору разносач царских грамата. Дошавши у Антиохију он се настани на једној гори у пећини где су сахрањивали мртваце. У тој гробници он проведе четрдесет година, водећи врло суров живот, очишћујући душу божанским созерцањем и узлажењем к Богу помоћу врлина. Једанпут недељно свети Зинон је одлазио у цркву и причешћивао се Светим Тајнама...
Ови свети пошто постадоше војници Небеског Цара Христа, наружише идоле и изобличише заблуду идолопоклоника. Идолопоклоници их ухватише, и најпре им дебелим моткама поломише руке и ребра, затим их немилосрдно шибаше, па им тешке ланце око врата ставише, и тако их у тамницу вргоше. После тога их из тамнице изведоше, и кожу им на кајише секоше; затим их обесише, и онда свакоме од њих укуцаше ексере у главу. И тако ови славни мученици предадоше душе своје у руке Божје, и добише неувенљиве венце мучеништва
За царовања Нумеријанова, 284 године, настаде гоњење против хришћана. Тада овај свети Силуан, епископ у граду Емеси, у Сирији, би оптужен кнезу, одмах ухваћен, и заједно са ђаконом Луком и чтецом Мокијем, сви троје везани изведени пред кнеза. Он их дуго истјазаваше. И пошто виде да они исповедају Христа као истинитог Бога, а проклињу оне који се клањају идолима, силно се разљути. Затим покуша да их ласкањем придобије да се одрекну Христа. А кад и тиме не успе, страшно их тукоше, па их онда баци у тамницу, и остави их да тамо умру од глади.
Ови свети беху из града Едесе, а пострадаше за време цара Трајана, 110 године. Свети Сарвил беше најпре идолски жрец и служитељ гадних жртава демонских. Био је леп и чувен; носио је скупоцене и раскошне хаљине, и имао златну капу на глави; тамошњи јелини су га сматрали као другог малог цара, и поштовали као другог бога. И он је наређивао да се сви клањају идолима и приносе им жртве...
Епископ града Едесе, који је обратио у Хришћанство Св. мученика Сарвила и сестру његову. Због тога је био мучен и затваран, те тако постао исповедник. Пошто је, по заповести царској, пуштен из тамнице, у миру се упокојио.
Рођен и одгајен у Персији; незнабожац. Згадио се на незнабоштво; напустио Персију и отишао у град Едесу; тамо се крстио и постао хришћанин, па се изван града затворио у келији и строго подвизавао. Затим прешао у један манастир, близу Антиохије. Ту се подвизавао у великом уздржању. Био многима на спасење својим животом и мудрим поукама, и особито бранећи Православље на Истоку од аријанаца. Преставио се у миру 370 године.
Апостолски ревносни пастири Цркве Руске; многе иноверце привели Цркви Христовој; богомудро водили и руководили паству своју путем спасења. Свети Герасим мученички скончао. Свети Питирим убијен од незнабожног кнеза 19 августа 1456 године, и тако овенчан славним венцем мучеништва. Његов наследник на Пермском престолу епископ, свети Јона, преставио се 6 јуна 1471 године. Свете мошти ова три светитеља почивају у храму посвећеном њима у граду Уствиму.
Био родом са острва Хијоса; пострадао мученички за Господа 1802 године. Као младога агарјани га беху на силу потурчили, но кад одрасте одрече се муслиманства и исповеди Хришћанство и зато претрпи мученичку смрт у Цариграду отсецањем главе.
Главно празновање светог Игњатија јесте у зиму 20. децембра. Овога датума пак празнује се пренос његових моштију из Рима где мученички пострада, у Антиохију где је раније био архијереј. Када свети Игњатије беше позван у Рим да пред царем Трајаном одговара за своју веру, на томе дугом путу праћаше га неколико грађана из Антиохије, побуђени на то великом љубављу према своме дивном архипастиру. Светитељ Божји, пошто се никако не хте одрећи вере Христове, презревши сва ласкања и обећања цара Трајана, би осуђен на смрт и бачен у Цирку Великом пред зверове. Зверови га растргоше и он предаде душу своју Богу. Тада његови пратиоци сабраше његове обнажене кости, пренеше у Антиохију и часно сахранише. Но када Персијанци заузеше Антиохију у VI веку, мошти светог Игњатија поново се врате из Антиохије у Рим.