Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торжества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон. Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године. Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници. Свети Давид (најпре кнез Димитрије), син Вукана, брата Стефанова. Саградио манастир на Лиму, где се и сам замонашио - Свети краљ Владислав, син краља Стефана. Саградио манастир Милешево, где је пренео из Трнова мошти светог Саве. Одликовао се необичном милосрдношћу према бедним људима. На новцу његовог времена он се потписивао: „раб Христов Владислав”.
Син Вуканов, Стефанов брат. Саградио манастир на Лиму у коме се закалуђерио.
Син краља Стефана првовенчаног, саградио манастир Милешева, где је из Трнова пренео мошти Светог Саве. Одликовао се изузетним милосрђем према сиромашнима. На новцу његовог доба стајао је натпис: „Слуга Божји Владислав”.
Свети Коприје би рођен на ђубришту близу зидина манастира светог Теодосија Великог, началника општежића, где мајка његова са многим другима беше добегла тражећи склониште од агарјана који су их гонили. Кад се агарјани повукоше, монаси изађоше из манастира и нађоше новорођенче на ђубришту. По наређењу свога игумана, светог Теодосија Великог, монаси узеше детенце и наденуше му име Коприје...
У дане великог кнеза Московског Василија Јоановича живљаше у Псковској области у селу Виделебју побожан човек Филип са својом благочестивом супругом Анастасијом. Њихов најстарији син, видећи добар пример у својим родитељима, остави светску сујету и замонаши се. У овој благочестивој породици роди се преподобни Никандар, у свету Никон; роди се 1507. године...
Миртидиотиса се назива чудотворна икона Пресвете Богородице пронађена на острву Китиру у Грчкој. На том острву, које се налази у Критском мору, но пред Лаконијског пелопонеског залива, налазило се једно пусто место звано Миртидиа, јер беше препуно миргама. Пре неколико векова,[9] на то место би доведен, преко чудног откровења у сну, један побожни хришћанин, који особито поштоваше Пресвету Богомајку...
Преподобни Аврамије подвизавао се у Пскову, на реци Мирожи, где се и преставио 1158 године. Свете мошти његове покоје се у Мирожском манастиру.
У свету Гаврило, син побожног и просвећеног бојарина Ивана Бјељског. Сродници сакрили седмогодишњег Гаврила од Ивана Грозног, послали га у Москву, па у град Старицу. Тамо се млади кнез крио; проводио време у молитви и богоразмишљању; сваки дан посећивао све црквене службе; читао свештене књиге. Затим прешао у Вологду; тамо се запослио код једног обућара, и брзо изучио занат...
Као младић пострада за веру Христову од Турака у Цариграду 1672. године. Тамо му се отац беше преселио из Тесалије. Па како му отац држаше сваштарницу, то и он би прозван Сваштар, грчки: Пантопол. После многог принуђавања да се потурчи, и мучења што се не хте потурчити, био посечен, и преселио се у Царство Божје. Мошти му почивају у манастиру Ксиропотаму у Светој Гори.
Родом из места Коница у Албанији. Рођен као муслиман од муслиманских родитеља. Но доцније, видећи чудесну силу вере хришћанске на разним местима и у разним случајевима, он се крсти. За то буде тужен и изведен пред турски суд. Намучен за веру Христову од Турака у Етолији и посечен после мука 1814. године. Пред смрт узвикнуо: „Помени ме, Господе, у царству Твоме”.