Свети благоверни цар Теодосије Млађи
Син цара Теодосија Великог, веома побожан; царовао од 408-450 године. За време његове владавине царевина његова "постала као Црква". У његово време би одржан Трећи Васељенски Сабор у Ефесу 431 године. Преставио се 450 године.
Свети преподобни Роман Киржацки
Светог Сергија Радонежског ученик; први настојатељ основаног светим Сергијем Ваведењског манастира на реци Киржачи, у Владимирској губернији. После богоугодног подвига у својој обитељи преподобни Роман мирно се упокојио 1342 године. Свете мошти његове почивају у манастирској цркви.
Свети преподобни Константин косински
Светога Варлама Хутинског ученик. Са својим саподвижником Космом основао манастир на коси, између река: Полисће и Сњежне. После многогодишњих и богоугодних подвига преподобни Константин мирно се преставио 1240 године. Свете мошти његове почивају у Косинској обитељи.
Свети мученик Калиник
Родом из Киликије. Васпитан од малена у хришћанском благочешћу. Оставивши све, пошао да проповеда Јеванђеље. У Анкири буде ухваћен од некога незнабожачког кнеза Сакердона. Када му кнез грозно припрети мукама, ако се не поклони идолима, одговори му свети Калиник: „Мени је свака мука за Бога мога тако добродошла као гладноме хлеб”. После страшних истјазања и побоја, обу га кнез у гвоздене опанке, са ексерима унутра, и нареди да га терају у град Гангрски, јер нити га смеде више мучити нити погубити у Анкири, пошто многи гледајући јуначко трпљење Божјега човека, обратише се у веру Христову. Успут ожеднеше војници, и не би воде. Свети Калиник се помоли Богу, и изведе воду из једног камена. Кад стигоше у град Гангрски, бацише мучитељи светог Калиника у пећ зажарену. Светитељ се помоли Богу говорећи: „Благодарим ти, Оче небесни, што си ме учинио достојним овога часа, у који за име Твоје свето умирем”. Потом уђе у огањ. Када се огањ угаси, нађоше тело његово мртво, али цело и од огња неповређено. Чесно пострада и увенча се венцем вечне славе око 250. године.
Света мученица Серафима
Девојка из Антиохије. Живела у дому неке Савине, сенаторке, коју приведе вери Христовој. Чувши за њу неки Вирил, мучитељ хришћана, нареди те је доведоше преда њ. Пошто Серафима оста непоколебљива у вери својој, нареди мучитељ, да се баци у тамницу, и посла неке младиће, да с њом преноће и да је оскврне. Серафима се Богу мољаше у тамници, кад младићи стигоше пред тамничка врата. Ту наједанпут забљешта пред њима ангел Божји с мачем у руци, и они падоше као мртви, потпуно несвесни и раслабљени. Сутрадан мучитељ замоли Серафиму, те молитвом поврати младиће к свести. Приписујући све ово мађијама, Вирил нареди, те ову свету девицу најпре жегоше свећама, а потом је бише штаповима. Но кад њу бијаху, одломи се један комад штапа, одскочи и удари Вирила у очи, од чега он ослепи. Најзад мачем одсекоше главу овој Христовој слушкињи, и она предаде дух свој Богу. Благочестива Савина чесно погребе њено тело, од кога поче тећи исцељење многима. Пострада света Серафима у време цара Адријана (117-138).
Света мученица Теодотија
Млада удовица са троје деце. У Солуну, заједно са светом Анастасијом (22. децембра), Теодотија се трудила на делу Божјем, предана потпуно животу благочестивом. У време гоњења Диоклецијанова, на смрт осуђена, и заједно са својом децом бачена у пећ огњену. Душе њихове свете винуше се у небеску домовину.
Свети апостоли: Прохор, Никанор, Тимон и Пармен
Ова четворица беху из броја седам ђакона и из Седамдесет апостола. Остала тројица ђакона беху: Стефан, Филип и Николај. Стефан првомученик празнује се засебно 27. децембра, а Филип 11. октобра. Николај није ушао у ред светитеља због своје јереси. А она прва четворица немају посебних дана празновања, него се сви спомињу у овај један дан, 28. јула. Прохор је био рукоположен од апостола Петра за епископа никомидијског. Био је неко време на служби код светог Јована Јеванђелиста, и на острву Патмосу забележио је откровења, која је чуо са уста светог Јована. Потом се вратио у Никомидију, где уложи велики труд око обраћања народа у веру. Сконча мученички у Антиохији где би убијен од неверних. Никанор свети пострада у Јерусалиму истог дана кад и свети Стефан архиђакон, а ускоро за њим и две хиљаде других хришћана, које побише злобни Јевреји. Тимон беше епископ у Арабији, и пострада за Христа на крсту. Пармен умре на очи апостола, и од ових би оплакан и погребен.