Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (в. 27. децембар) замонашио се у манастиру Светог Саве Освећеног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света, нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства свети Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. године. Страдао за иконе двадесет пет година. Написао стотину четрдесет пет канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.
Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после светог Григорија Богослова 381. године. Одликова се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. године.
Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницама светог апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем.
У граду Бериту близу јеврејске синагоге живљаше један хришћанин и имађаше икону Господа нашег Исуса Христа. После неког времена овај хришћанин купи себи другу кућу и пресели се у њу преневши све ствари осим иконе Господа Христа, која остаде у првој кући. Но то би по промислу Божјем. У ту кућу, у којој беше икона Господа Христа, усели се неки Јеврејин и живљаше у њој не примећујући свету икону.
СВЕТИ Арсакије, брат св. патријарха Нектарија, патријарховао после светог Златоуста нешто више од године дана (404-5 г.); а свети Сисиније од 426. до 427. године, после светог патријарха Акакија (405-426 г.), који се слави 8. јануара.
ПОДВИЗАВАО се у Кијево-Печерском манастиру у дванаестом веку. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.
Пореклом македонски Словен негде од Струмице. Млад се замонашио, и засновао свој манастир. Много пострадао за иконе у време Лава Исаврјанина, и погинуо би том приликом, да не успе убедити кнеза Ипатика, судију свога, у основаност и потребу иконопоштовања. Кнез га пусти у слободу, и он се врати у свој манастир, где мирно сконча 716. године и пресели се у радост Господа свога.
Официр римски у Антиохији за време Максимијана. Када цар нуђаше да принесе жртву идолима, он одговори: „Ја верујем у Христа Бога, и Њему ћу принети на жртву себе - жртву живу”. С каменом о врату потопљен у море после великих истјазања чесно пострада за Христа и венча се венцем мученичким.
У време благоверног цара Маркијана дође овај светитељ из Анадолије у Цариград 450. године. Велик беше његов подвиг, велика и чудотворна сила, коју му Бог дарова. Имађаше око три стотине ученика; међу овима и свету Матрону. Цар Маркијан сагради у његово име храм, који још и данас постоји.
РОДОМ из села Уст - Толшчемског, он поче сулудовати Христа ради у Галичком Воскресенском манастиру, и прохођаше овај подвиг десет година. Омиљено му место боравка беше крај цркве Воскресенија, у граду Тотми, на обали реке Сухоне. Ту он, као лишен разума, зими и лети хођаше бос, у худој и подераној одећи; храна му беше хлеб и вода, и то у тако малој количини, тек да не умре од глади. За тако високе подвиге блажени Андреј још за живота би удостојен дара чудотворства. Упокоји се он 1673. године. На гробу његовом збиваху се чудеса.