Према једном Ватопедском кодексу спомен се његов врши данас заједно са Св. Андрејем Критским
Два брата; и један и други кнезовали у време страшних насиља од стране Татара: Василије до 1249, а после њега Константин до 1257 године. Велики и самопрегорни заштитници Руског народа; христољубиви и побожни, подигли многе храмове. Константин погинуо бранећи Јарослав од Татара. Године 1501 чесне мошти светих кнезова обретене нетљене, и почивају у Јарославској саборној цркви.
Монаси Соловецког манастира и ученици светог Филипа; проводили живот у строгом посту; били образац потпуне послушности и смирености. Године 1561 манастирским послом кренули на копно, али их задеси бура и потопи. Света тела њихова била обретена нетљена на Корељској обали, на 120 врста од манастира, на ушћу реке Јаренге, и положена у селу Јаренги, где затим подигнут манастир. Ускоро мошти светих угодника прославише се чудесима и исцељењима.
Родом из Ростовске области; у младости био ковач у Јарославу. Затим, по нарочитом указању Божјем, замонашио се и настанио у Кожејезерском манастиру. Ту Никодим водио живот строгог подвижника, трпељиво и усрдно извршујући сва манастирска послушања. Врлински живот његов скрену на њега пажњу свеколике братије, и он, избегавајући људску славу, удаљи се у пусто место на обали реке Хоз-Југе, у Оленецкој губернији. Ту се преподобни Никодим подвизавао у строгом посту и молитвама све до саме блажене кончине своје; и за своје подвиге био удостојен од Господа дара чудотворства. Скончао он 1640 године, а на 40 дана пре смрти био унапред обавештен о томе јављењем светог Алексија, митрополита Московског, и светог Дионисија, архимандрита Тројице-Сергијеве лавре. Свете мошти његове почивају у Кожејезерском манастиру, у Архангелској епархији.
Родом из околине Вологде; у младости радио у солани. Затим прешао у Ростов; тамо узео на себе тешки подвиг јуродства, сулудости Христа ради: ишао је полунаг, носио на себи тешке железне вериге и велики железни калпак. Потом се преселио у Москву и продужио своје подвиге. За светост свога живота он би удостојен прозорљивости и чудотворства. Преставио се 1589 године. Свете мошти његове почивају у Московској Покровској цркви.
Младић, дворјанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном када цар Трајан са свима дворјанима свечано проношаше жртве идолима, Јакинт изостаде од ове скверне свечаности. Зато би оптужен и пред цара на суд изведен. Цар га саветоваше, да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Али Јакинт оста тврд као дијамант, и рече цару: „Ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам, и Њему приносим на жртву живу себе самог”. Избијен, попљуван, саструган, овај свети мученик би бачен у тамницу. По наредби царевој ништа му не даваху за јело осим идолских жртвоприноса. Но Јакинт то не хте јести, и после осам дана умре у тамници. И видеше тамничари два светла ангела у тамници: један покриваше тело мучениково својом светлом одећом, а други полагаше диван венац на главу његову. И сва тамница беше светла и мирисна. Чесно пострада млади Јакинт и вечном славом увенча се 108. године.