Свети свештеномученик Теодор живљаше у време цара Диоклецијана у граду Киринеји, у Либији, одакле је био и Симеон Киринејац. Он имађаше диван рукопис, и бејаше тако савршени краснописац, да је црквама Божјим оставио много својеручно написаних књига. Због тога га његов рођени син Лав оптужи игемону Дигниану како он има неке књиге, те многе јелине одвраћа од служења боговима и обраћа их у Христову веру...
Ови свети мученици због исповедања вере у Христа бише ухваћени од незнабожног цара Трајана. Приморавани да се одрекну вере у Христа и принесу идолима жртву, они одбише. Због тога их ставише на разне муке, па их потом затворише у исту тамницу у којој се налажаше свети мученик Јакинт коморник. Тамо их свети Јакинт учврсти у Христовој вери...
О њима видети опширније под данашњим датумом: Страдање св. свештечомученика Теодора, еп. Киринејског.
Према једном Ватопедском кодексу спомен се његов врши данас заједно са Св. Андрејем Критским
Два брата; и један и други кнезовали у време страшних насиља од стране Татара: Василије до 1249, а после њега Константин до 1257 године. Велики и самопрегорни заштитници Руског народа; христољубиви и побожни, подигли многе храмове. Константин погинуо бранећи Јарослав од Татара. Године 1501 чесне мошти светих кнезова обретене нетљене, и почивају у Јарославској саборној цркви.
Монаси Соловецког манастира и ученици светог Филипа; проводили живот у строгом посту; били образац потпуне послушности и смирености. Године 1561 манастирским послом кренули на копно, али их задеси бура и потопи. Света тела њихова била обретена нетљена на Корељској обали, на 120 врста од манастира, на ушћу реке Јаренге, и положена у селу Јаренги, где затим подигнут манастир. Ускоро мошти светих угодника прославише се чудесима и исцељењима.