Спомен Седмог васељенског сабора
Овај Сабор одржан је 787. године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ кипарски Константин и овај пример. Чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу, виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „Нашто толику част одавати стени?” рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству), па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град, он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Пресвете Богородице. - Овај Сабор решио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору три стотине шездесет седам отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе.
Свети преподобни Теофан Начертани
Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (в. 27. децембар) замонашио се у манастиру Светог Саве Освећеног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света, нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства свети Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. године. Страдао за иконе двадесет пет година. Написао стотину четрдесет пет канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.
Свети Нектарије, патријарх цариградски
Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после светог Григорија Богослова 381. године. Одликова се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. године.
Свети мученици Зинаида и Филонида
Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницама светог апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем.
Спомен чуда иконе Господа Исуса Христа
У граду Бериту близу јеврејске синагоге живљаше један хришћанин и имађаше икону Господа нашег Исуса Христа. После неког времена овај хришћанин купи себи другу кућу и пресели се у њу преневши све ствари осим иконе Господа Христа, која остаде у првој кући. Но то би по промислу Божјем. У ту кућу, у којој беше икона Господа Христа, усели се неки Јеврејин и живљаше у њој не примећујући свету икону.
Свети Арсакије и Сисиније, патријарси цариградски
СВЕТИ Арсакије, брат св. патријарха Нектарија, патријарховао после светог Златоуста нешто више од године дана (404-5 г.); а свети Сисиније од 426. до 427. године, после светог патријарха Акакија (405-426 г.), који се слави 8. јануара.
Свети преподобни Теофан, испосник печерски
ПОДВИЗАВАО се у Кијево-Печерском манастиру у дванаестом веку. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.
-220x300.jpg)
Свети мученик Теотски (Теотекн)
Официр римски у Антиохији за време Максимијана. Када цар нуђаше да принесе жртву идолима, он одговори: „Ја верујем у Христа Бога, и Њему ћу принети на жртву себе - жртву живу”. С каменом о врату потопљен у море после великих истјазања чесно пострада за Христа и венча се венцем мученичким.
Свети преподобни Васијан
У време благоверног цара Маркијана дође овај светитељ из Анадолије у Цариград 450. године. Велик беше његов подвиг, велика и чудотворна сила, коју му Бог дарова. Имађаше око три стотине ученика; међу овима и свету Матрону. Цар Маркијан сагради у његово име храм, који још и данас постоји.
Свети преподони блажени Андреј тотемски, Христа ради сулуди
РОДОМ из села Уст - Толшчемског, он поче сулудовати Христа ради у Галичком Воскресенском манастиру, и прохођаше овај подвиг десет година. Омиљено му место боравка беше крај цркве Воскресенија, у граду Тотми, на обали реке Сухоне. Ту он, као лишен разума, зими и лети хођаше бос, у худој и подераној одећи; храна му беше хлеб и вода, и то у тако малој количини, тек да не умре од глади. За тако високе подвиге блажени Андреј још за живота би удостојен дара чудотворства. Упокоји се он 1673. године. На гробу његовом збиваху се чудеса.